Eleazar Bendžamin Blandon Herera u subotu je preminuo od toplotnog udara. Radio je na plantaži lubenica bez vode i na visokim temperaturama, a umesto pomoći, samo je ostavljen ispred vrata zdravstvene ustanove.
Eleazar Bendžamin Blandon Herera u subotu je preminuo od toplotnog udara nakon što je ostavljen ispred zdravstvenog centra španskog grada Lorka (autonomna zajednica Mursija). Sa plantaže lubenica dovezli su ga u kombiju, ostavili na vratima ustanove i potom otišli, piše elpais.
Na plantaži na kojoj je radio ovaj četrdesetdvogodišnjak, tog dana je temperatura bila 44°C, na nogama je bio od pet sati ujutro, a nije dobio čak ni vodu.
Njegova porodica je šokirana jer mu odgovorni nisu pomogli niti su pozvali hitnu pomoć na vreme već su ga prekasno odvezli do ambulante i ostavili tamo da leži. Njegova sestra Ana se u očaju priseća frustracije čoveka koji sebi nije mogao da priušti prestanak rada, čak ni u najgorim uslovima.
"Jednog dana nazvao me plačući: Ovde se čovek ponižava", požalio se i rekao kako ga zovu magarcem, viču na njega i stalno mu govore da je spor.
Radnici migranti rade za minimalac i žive u nehumanim uslovima
Blandon je stigao u Španiju u oktobru prošle godine, ostavljajući trudnu suprugu i četvoro dece u Nikaragvi. Ana kaže kako je u vreme kada je njenom bratu pozlilo nestao kombi kojim su ih prevezli na plantažu, a niko u međuvremenu nije nazvao hitnu pomoć.
"Kada je kombi stigao, neko je rekao da je potrebno pričekati da svi završe sa radom. Odvezli su prvo radnike i na kraju njega ostavili ispred vrata zdravstvene ustanove, a tada je već bilo kasno", tvrdi ona.
Jedan od sunarodnika, koji ne želi da se sazna njegovo ime zbog straha da će izgubiti posao, prepričava uslove u kojima rade na mursijskim poljima.
"Teraju nas da beremo lubenice od sedam ujutru do šest popodne, a zarada je 30 evra, u zavisnosti od kamiona koje napunimo. Kada smo brali dinje imali smo pola sata za jelo u deset ujutru i još jedan sat odmora od dva do tri popodne, ali to vreme nisu plaćali. Zarađivali smo oko pet evra na sat, ali su nam za prevoz kombijem do polja oduzeli šest evra. Prevoz uvek naplaćuju", uverava on.
Blandon je tražio bolji život u Španiji za svoju porodicu. Zatražio je azil, ali ga nije dobio pa nije mogao da bude legalno zaposlen. Ostao mu je samo izbor sezonskog rada ili povratak kući pa se preselio u Mursiju gde su mu rekli da može da zaradi nešto novca.
Civilna garda pritvorila je isti dan tokom večeri pedesetogodišnjeg Ekvadorca, optuženog za zločin protiv prava radnika, preko čije agencije za privremeno zapošljavanje je preminuli dobio posao.
"Taj čovek je samo još jedna karika u lancu. Treba potražiti krivce jer je ovu smrt bilo moguće izbeći", kaže Glenda Garsija, saradnica Nikaragvanskog udruženja radnika. "Istraga je još uvek otvorena", rekao je predstavnik Civilne garde.
O pritvorenom vlasniku agencije, radnici nemaju lepe reči, ali mnogi se i dalje plaše da javno govore.
"Uvek nam je davao najteže poslove. Nema hlada, nalazite se na polju. Nikada nisam razumeo zašto smo tretirani kako smo tretirani", kaže jedan radnik koji je radio za njega.
Sestre sada pokušavaju da vrate Blandonovo telo i sahrane ga u svom gradu, ali nemaju 5.000 evra za prevoz.
Tagovi
Autorka
