Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Bonitet zemljišta
  • 16.07.2023. 12:00

Šta određuje vrednost poljoprivrednog zemljišta?

Kvalitet ili plodnost zemljišta, pored utvrđivanja navedenih parametara, određuje se na lice mesta.

Foto: Julijana Kuzmić
  • 335
  • 94
  • 0

Vrednost poljoprivrednog zemljišta zavisi od njegovog mehaničkog sastava, fizičkih i hemijskih osobina, tipa, dubine, postojanja oraničnog sloja zemljišta i njegove dubine, nagiba terena, pravilnosti ili nepravilnosti oblika parcele, valovitosti terena i prilaza parceli (poljski put) i da li je prilaz parceli nasipan kamenim agregatom, kao i udaljenosti parcele od naselja ili grada i drugo.

Černozem, ilovača ili peskuša?

Tako mehanički sastav ispituje se na sledeći način:

  1. Uzme se u šaku zemlja pa se stegne praveći grudvu. Ako se zemlja rasipa između prstiju - to je peskuša (10 - 20% fizičke gline);
  2. Ukoliko se zemlja mrvi između prstiju (prosipa u sitnije grudvice) - to je peskovita ilovača (20 - 30% fizičke gline);
  3. Lakša ilovača je kad zemlja ostaje slepljena u veće grudvice (prosipa u veće grudvice) i može da se oblikuje (35 - 40 fizičke gline);
  4. Kada se zemlja ne odvaja, tj. ostaje u grudvi slepljena - to je teška ilovača (45 - 60% fizičke gline);
  5. Kad grudva ostaje cela i od nje se prave figure - to je glinuša (60 - 90% i više gline).

Koje greške se prave prilikom analize zemljišta i šta utiče na pH vrednost?

Sa gledišta zemljišta kao trofaznog sistema i njegovih fizičkih osobina najbolje je ono sa čvrstom fazom 50% (mineralni deo 90% i organski deo 10%), dok je preostalih 50% gasovita i tečna faza, a optimum je 1,1 do 1,5 (vazduh ili gasovita faza) prema 1 (tečna faza). Međutim, što je veća količina vode, to je manja količina vazduha i obrnuto. Naše najkvalitetnija zemlja je černozem, koji u normalnim uslovima ima približne odnose, napred opisane.

Sa aspekta poljoprivredne proizvodnje, najbolje je zemljište mehaničkog sastava (teksture) lakša ilovača. Postoje i prelazi između lakše i teške ilovače, a to je srednje ilovasta zemlja, koja je takođe vrlo povoljna za poljoprivrednu proizvodnju.

Prve, druga ili čak osma klasa

Klase zemljišta, kao odraz plodnosti:

Prva klasa: Duboka, ilovaste teksture, propusna, dobro drenirana, neutralne reakcije u kojima je podzemna voda ispod 120 cm, dobrog adsorptivnog kapaciteta, nagiba manjeg od 5%, zaštićena od poplava, laka za obradu (naročito mehanizovanu) i navodnjavanje.

Zemljišta prve bonitetne klase raspoređuju se u jednu od potklasa i to:

  1. potklasa: zemljišta u ravnicama i sasvim blagim nagibima, tipa černozem i humofluvisol (aluvijum), duboka, karbonatna, bezkarbonatna, miceralna, nemiceralna, ilovasta, peskovito ilovasta ili glinovito ilovasta, neutralne reakcije, bez proslojaka skeleta, peska, šljunka, bez uticaja pedogenetskih procesa i procesa hidrogenizacije, zaslanjivanja ili alkalizacije;
  2. potklasa: zemljišta u ravnicama ili sasvim blagim nagibima, tipa černozem, humofluvisol (aluvijum) i reliktni fluvisol, srednje duboka, karbonatna, bezkarbonatna, miceralna, nemiceralna, ilovasta, peskovito ilovasta ili glinovito ilovasta, neutralne reakcije bez proslojaka skeleta, peska, šljunka, ona sa procesima posmeđavanja, ali bez uticaja procesa hidrogenizacije, zaslanjivanja ili alkalizacije.
Duboka, ilovaste teksture, propusna, dobro drenirana... (foto: J. Cvetković)

Druga klasa: Srednje duboka zemljišta, ilovasta ili glinasta, umerene do dobre propusnosti, dobro drenirana, neutralna ili slabo kisela, podzemna vode do 100 cm, na ravnom ili nagiba ispod 8%. Moguća je slaba erozija ili kratkotrajne poplave. Laka su ili srednje teška za obradu, pogodna za mehanizovanu obradu i navodnjavanje.

Treća klasa: Srednje duboka i duboka, ilovaste ili glinaste teksture, umereno do teško propusna, dobro do nepotpuno drenirana, od slabo alkalne do srednje kisele pH reakcije, podzemna voda do 80 cm dubine, nagiba do 16% i neravna, izložena eroziji i kratkotrajnim poplavama, lako do teško obradiva, ograničena upotreba mehanizacije, potrebne su mere zaštite od erozije, odnosno poplava.

Četvrta klasa: Duboka, srednje duboka i plitka ilovaste ili glinaste strukture koja mogu imati do 30% skeleta ili kod peskuša sa manje od 10% gline, alkalne do jako kisele reakcije ili zaslanjena, dobro do teško propustljiva, duboke podzemne vode, redovno ali kratkotrajno plavljena ili prevlažna, nagiba do 30% sa izraženom površinskom erozijom. Potrebne su mere zaštite od poplava i erozije.

Bitno je postojanje oraničnog sloja zemljišta i njegove dubine

Peta klasa: Plitka i srednje duboka koja sadrže do 50% skeleta, do ekstremno kisele pH reakcije, srednje dugo prekomerno vlažna, izložena redovnim poplavama u ravnici ili nagiba do 45% sa izraženim tragovima površinske erozije. Neophodna je zaštita od erozije i meliorativni zahvati. Dele se u dve potklase (skelet do 30% ili 50% uz nagib do 45%).

Šesta klasa: Uglavnom plitka koja sadrže do 70% skeleta, dugotrajno vlažena ili plavljena  i nagiba do 45%, te izložena jakoj eroziji, visok nivo podzemne vode (dve potklase).

Sedma klasa: Uglavnom plitka koja sadrže do 70% skeleta, nagiba do 60%, izrazito erozivna, zaslanjena ili alkalizirana. Uz zaštitu od erozije moguće ih je koristiti samo kao livade, pašnjake ili šume (dve potklase).

Zemljište Srbije u visokom riziku od degradacije?

Osma klasa: Plitka, do 80% skeleta. Moguće ih je koristiti samo za pašnjake ili šume.

Na licu mesta

Kvalitet ili plodnost zemljišta, pored utvrđivanja navedenih parametara, određuje se na lice mesta i utvrđuje da li na dotičnoj parceli postoji oranični sloj ili možda treba da se zasnuje ornica ili je možda šljunkovito, te treba da se naspe ono plodno najmanje debljine 50 - 70 cm, kao i mogućnost popravke fizičkih i hemijskih osobina zemljišta.

Hemijske osobine, u funkciji plodnosti, prestavljaju sadržaj lakopristupačnog azota, fosfora i kalijuma, ali i drugih makro elemenata i mikro elemenata potrebnih kulturnim biljkama. Važan faktor plodnosti zemljišta je i sadržaj blagog humusa (najmanje 3%) i pH vrednost (kiselost sredine), koja je najpogodnija od blago kisele do neutralne (6 do 7).


Tagovi

Bonitet poljoprivrednog zemljišta Mehanički sastav zemljišta Fizičke osobine zemljišta Klasiranje zemljišta prema kvalitetu Vrednost poljoprivrednog zemljišta Klase zemljišta Tip zemljišta


Autor

Stanko Nekić

Više [+]

Diplomirani inženjer agronomije, specijalizovan za voćarstvo, vinogradarstvo, ratarstvo, povrtarstvo i fitomedicinu.