Zemljište Srbije u visokom riziku od degradacije?

Kao sinonim za dezertifikaciju, kao jedan od vidova degradacije zemljišta, u našem jeziku koristi se reč opustinjavanje. Dezertifikacija nije samo širenje pustinja, ovaj fenomen se odnosi pre svega na procese zaslanjivanja zemljišta, eolsku eroziju i degradaciju vegetacionog pokrivača u odgovarajućim bioklimatskim uslovima, objasnio je za portal Klima101 dr Ljubomir Životić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. 

"U našoj zemlji veoma je teško oceniti degradaciju zemljišta pravilno. Mi se nalazimo na prelazu, tako reći predstavljamo graničnu zonu, između sušnijih i vlažnijih oblasti, u zavisnosti od dela naše zemlje. Takođe, pred nama stoji i izazov klimatske varijabilnosti, iz godine u godinu, koji predstavlja nepoznanicu", kaže Životić za ovaj portal dodajući da se po svemu sudeći očekuje promena u vremenskom rasporedu padavina tokom godine, sa povećanjem u hladnijim mesecima, i smanjenjem u toplijim.

Suša i dezertifikacija bi do 2050. mogle da pogode tri četvrtine svetske populacije

"Takođe, u toplijim mesecima se očekuju padavine većeg intenziteta sa povećanjem dužine i učestalosti sušnih perioda, što će uticati na životnu sredinu i društvenu delatnost."

Loša poljoprivredna praksa povećava rizik

Trenutno je u našoj zemlji izražen uticaj čovekovih aktivnosti na degradaciju zemljišta. Međutim, uticaji klimatskih promena će ubrzati ove procese i zahvatiti i poljoprivredne površine i prirodna staništa, zaključuje ovaj stručnjak.

"Na kraju je ispitan i združeni uticaj temperatura i ekstremnih padavina na degradaciju zemljišta u sadašnjim i budućim uslovima. U sadašnjim uslovima 14 odsto teritorije Srbije se nalazi pod veoma visokim i ekstremno visokim nivoom rizika, dok se ispitivani rizik u budućnosti širi na 25 odsto teritorije naše zemlje.

Ova analiza nije uzimala u obzir potencijalne negativne uticaje poljoprivrednih aktivnosti na zemljišta, već ih je posmatrala kao stabilne, a agro-sisteme kao održive sisteme. Dakle, loša poljoprivredna praksa povećava ispitivani rizik u budućnosti", kaže Životić.

Racionalno navodnjavanje

Postoje i indirektni uzročnici degradacije zemljišta.

"U našoj zemlji u njih spadaju nedostatak novca za ulaganje u održivu poljoprivrednu proizvodnju, nedostatak radne snage, sve više izražene migracije stanovništa, tokom devedesetih to su bili i ratni konflikti, a u njih spadaju i nedostaci u obrazovanju i pristupu informacijama od javnog značaja, neprepoznavanje problema degradacije na lokalnom nivou, nepostojanje mehanizama za borbu protiv degradacije zemljišta, vlasnička struktura, kao i nedomaćinski odnos prema prostoru u kome živimo i privređujemo, koji postaje stil života."

Dezertifikacija donosi veće potrebe za vodom, a vode je sve manje. Postoji li rešenje, pitanje je sa pomenutog portala.

"Jedno rešenje je da se primenjuje navodnjavanje i da se maksimalno koristi svaki vid vode. Međutim, navodnjavanje mora biti racionalno, a to znači da se tačno moraju odrediti vreme zalivanja, količine vode, i način kako ćemo zalivati. Potrebno je pratiti dinamiku zemljišne vlage", kaže Životić.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor