Suša i dezertifikacija bi do 2050. mogle da pogode tri četvrtine svetske populacije

Kako bi upozorili stanovništvo na sve veći problem degradacije zemljišta, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1995. godine proglasila 17. jun Svetskim danom borbe protiv dezertifikacije i suše, kada je predstavljena i Konvencija UN-a za njihovo suzbijanje u najpogođenijim zemljama.

Španija je domaćin 2022

Ove godine svetsko obeležavanje Dana borbe protiv dezertifikacije i suše održava se u Madridu, u zemlji koja se sa tom pojavom bori već godinama. Tamošnja Vlada prednjači u rešavanju ovih pitanja i ima najbolju praksu za razmenu.

Teresa Ribera Rodríguez, potpredsednica Vlade Španije i ministarka za ekološku tranziciju i demografske izazove, izjavila je da suša nije samo odsustvo kiše.

"Često je podstaknuta degradacijom zemljišta i klimatskim promenama".

Napomenula je da samo zajedno možemo savladati razorne posledice na ljude i prirodu širom sveta i početi se pripremati sada da zaštitimo našu budućnost.

Pretnja planeti Zemlji

Dezertifikacija (opustinjavanje), degradacija zemljišta i suša postali su ozbiljna pretnja celokupnom životu na planeti Zemlji. Ljudske zajednice ostaju bez osnovnih uslov za život. Hrana, voda, finansijski izvori i životni prostor nestaju pred ovim pojavama.

Od 2000. godine njihova učestalost i jačina povećala se za 29 odsto. Do 2050. godine mogle bi da pogode tri četvrtine svetske populacije.

"Nestašica hrane i vode, kao i šumski požari uzrokovani teškom sušom, pojačali su se poslednjih godina", rekao je izvršni sekretar UNCCD-a Ibrahim Tiav, dodajući da sve to ukazuje na neizvesnu budućnost sveta.

Srbija na petom mestu po riziku od suše na globalnom nivou

U prošlom veku zbog nje je više od 10 miliona ljudi izgubilo život, a ekonomska šteta širom sveta iznosila je nekoliko desetina milijardi dolara. Na Afriku otpada samo 44 odsto ovih pojava, a najviše je pogođena podsaharska Afrika.

Evropa je u 20. veku imala 45 velikih suša koje su zadesile milione ljudi i nanele štetu veću od 27,8 milijardi dolara ekonomskog gubitka. Tada su nastradale Španija, Portugalija, južni deo Francuske, deo Nemačke, zemlje Balkana, Grčka, Bugarska.

Ali, najviše ih je bilo u Aziji. Područje Avganistana, Pakistana, Iraka, Irana i drugih zemalja u regionu je izloženo dramatičnim sušama.