• Problemi poljoprivrednika
  • 29.06.2020. 12:00

Svi problemi u agraru Srbije i kako ih rešiti?

Poljoprivreda ove godine mogla bi da se opiše kroz nekoliko reči; suša, vanredno stanje, poplave, niske otkupne cene voća, nedostatak radne snage. Šta predlažu sami proizvođači?

Foto: Sanja Dovečer
  • 120
  • 6
  • 0

Poljoprivrednicima prva polovina 2020. godine nije bila naklonjena. Najpre je bila relativno suva zima, potom je uvedeno vanredno stanje zbog virusa korona, a nedavno su veći deo Srbije zahvatile obilne padavine koje su izazvale i poplave. U jeku je berba malina, a proizvođači i dalje muku muče sa pronalaskom radne snage. Na tešku situaciju u poljoprivredi ukazuje i Milijan Lazić, potpredsednik Saveza poljoprivrednih proizvođača Zapadne Srbije.

Posle štete od nevremena na koga upirati prstom?

"Kada je u pitanju malinarstvo, zadnje tri godine bile su izuzetno teške za one koji se ozbiljno bave ovom proizvodnjom. Pored vremenskih uslova, iz godine u godinu ponavlja se neizvesnost oko otkupne cene, pa je sve manje interesovanja poljoprivrednika da na kraju sezone obave neophodne radove u malinjacima i sve je više onih zapuštenih. Nekada je prinos maline bio od 12 do 15 tona po hektaru, danas je to jedva četiri do pet tona", kaže Lazić i dodaje da se prvo mora utvrditi šta je uzrok tome, da li je u pitanju promena klime, neadekvatna hemija koja se primenjuje, bolesti ili pak, nešto drugo.

Nepoznata prava izvozna cena maline?

Još sredinom aprila u Službenom glasniku objavljeno je da je Vlada Republike Srbije formirala Radnu grupu koja bi trebalo da se bavi rešavanjem problema u proizvodnji maline, ali Lazić ističe da su pojedini članovi grupe preko Službenog glasnika saznali za njeno formiranje.

"Zadatak Radne grupe bio je da u roku od 90 dana dostavi svoje predloge Vladi. Taj rok je do 30. jula, a do tada je naša malina obrana i spakovana u hladnjače i šta onda može da se uradi."

Stručnjaci ništa ne očekuju od Radne grupe za malinu, a proizvođači sistemsko rešenje?

Predlozi Saveza poljoprivrednih proizvođača Zapadne Srbije ponavljaju se iz godine u godinu kako da se problem, pre svega sa otkupnom cenom reši.

"Naš predlog je da akontna cena maline bude formirana na osnovu proizvođačke cene i da se na to doda 10 odsto zarade i 10 odsto stimulacija za kvalitet. Tražimo i da Ministarstvu i Privrednoj komori hladnjačari dostave svoje troškove, da vidimo koliko košta prerada i pakovanje, da se na to doda njihova zarada, a da se onda u odnosu na postignutu izvoznu cenu maline deli dobit između proizvođača i hladnjačara. Problem je što mi ne možemo da dođemo do pravog iznosa izvozne cene. Tu postoje monopoli, dupli papiri, izvoz preko ćerki firmi", kaže Lazić i dodaje da sve to nadležni mogu da utvrde i da se reši 'jednom stanje u ovoj oblasti i spase malinarstvo'.

Problemi sa otkupom jagnjadi i cenom mleka

Savez poljoprivrednih proizvođača Zapadne Srbije zastupa i ostale poljoprivredne proizvođače, pa dobro znaju kakvi problemi muče one koji žive od poljoprivrede. Ruže ne cvetaju voćarima, ali ni povrtarima, ni stočarima.  

"Kada se sve sagleda, mnogi Zakoni i Uredbe koje se donose u praksi ne daju rezultate. Većina poslanika izglasa neki zakon vezan za poljoprivredu i pritiska crveno ili zeleno dugme u zavisnosti da l' je pozicija ili opozicija i nisu svesni posledica tog zakona na satnovništvo koje živi od poljoprivrede. Kada je stočarstvo u pitanju, prve ture jagnjadi ove godine imale su cenu od 300 dinara po kilogramu, a sad je to već 200. Konkretno, ja sam imao 80 jagnjadi i moj gubitak je oko 2.000 evra", napominje Lazić.

Niska cena jagnjadi pogađa i otkupljivače i proizvođače, ali sve će biti za naše tržište?

"Problem je nekontrolisan uvoz, a ista situacija je i sa otkupnom cenom mleka koja je za vreme pandemije smanjena za 2,5 dinara po litru".

Pravo na život od svog rada

Poljoprivrednici u Srbiji imaju problem i što plaćaju dizel po višoj ceni nego što je to u drugim zemljama Evrope.

"Ako u Srbiji ima oko 600.000 gazdinstava koja potroše po jednu tonu dizela godišnje, to je šest miliona litara. Ako plaćamo pola evra skuplje nego u Evropi lako je izračunati da je to skoro cifra koliko iznosi agrarni budžet. To praktično znači da poljoprivrednici unapred daju državi pare koje se isplate ili ne isplate kroz subvencije. To ljudima treba da se objasni i da se ujedinimo i da se izborimo za svoja prava", kaže Lazić.

Rejonizacija: Saditi voće samo na lokalitet koji odgovara

Lazić napominje i da će Savez poljoprivrednih proizvođača Zapadne Srbije nastaviti da šalje dopise i predloge državi i da se bore za ono što Ustav dozvoljava, a to je pravo na rad i život od svog rada.

"U poljoprivredi nema sigurnosti na duži period. Svake godine je u nekoj grani poljoprivrede loše, pa se zato na manjim gazdinstvima svaštari. Predlog Saveza poljoprivrednih proizvođača Zapadne Srbije je i da se organizuju određeni klasteri gde bi se uključila država ili lokalne samouprave koje bi dale određeni iznos sredstava, a da se kroz tri ili pet godina, kad zaživi proizvodnja, država proda svoje akcije poljoprivredniku", kaže naš sagovornik i dodaje da u sadašnje vreme seljak ne može ništa sam da uradi, potrebna je i strategija, da se po reonima subvencioniše ono što je najisplativije, ali i da se ulaže u infrastrukturu.


Tagovi

Poplave Vanredno stanje Milijan Lazić Savez poljoprivrednih proizvođača Zapadne Srbije Problemi u poljoprivredi Rejonizacija Otkup jagnjadi Cena maline


Autorka

Sanja Dovečer

Novinarka sa iskustvom od 18 godina. Upoznata sa stanjem i kretanjima u oblasti poljoprivrede na području Valjeva.