Rejonizacija: Saditi voće samo na lokalitet koji odgovara

Poljoprivredni fakulteti u Novom Sadu i Beogradu kao i Institut za voćarstvo u Čačku aktivno rade na rejonizaciji voćarske proizvodnje u Srbiji. O tome kakve bi proizvodno-ekonomske benefite voćarstvo imalo od podizanja novih voćnjaka u najboljim agroekološkim uslovima za pojedine voćne vrste više smo saznali od stručnjaka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Nenada Magazina.

Rejonizacija kao osnova razvoja voćarstva

Pripremajući se za ovaj razgovor stalno mi je na pameti bila pesma "Stavi pravu stvar na pravo mesto".  Reonizacija voćarske proizvodnja je upravo to. Posaditi voćnu vrstu u lokalitet koji joj odgovara. Kako nauka definiše ovu problematiku?

Rejonizacija voćarstva je nužna potreba o kojoj mi sanjamo već desetinama godina. I mi u struci i nauci, kao i profesonalni proizvođači. Često voćari ne znaju na koju informaciju da se oslone. Rejonizacija, kako smo mi zamislili, trebalo bi da bude dobra preporuka i osnova razvoja voćarstva u budućem periodu u Srbiji.

Loš lokalitet garantuje loše rezultate

Koje su najčešće greške pri podizanju zasada kada je reč o voćnim vrstama i lokalitetu sa kojim ste se sretali u praksi?

Svaka voćna vrsta zahteva optimalne agroekološke uslove u kojima daje najbolje rezultate. Pod agroekološkim uslovima mi podrazumevamo klimu i zemljište. U lošem lokalitetu ni najbolja sorta neće dati dobre rezultate. Najbolji je primer kajsija koju pojedinci sade u ravnici. A gotovo po pravilu cvetovi kajsije stradaju od kasnih zimskih mrazeva. Pored klime treba uvažiti i zemljište. Postoje kisela zemljišta, zaslanjena, ona sa viškom kalcijum-karbonata. Sve su to ograničavajući faktori od kojih zavisi voćarska proizvodnja.

Borovnica je voćna vrsta koja u Srbiji u poslednje vreme doživljava pravi bum. Podizanje zasada borovnice je veoma skupo. Plodovi imaju visoku cenu i zato mnogi ulaze u ovu proizvodnju. Borovnica zahteva kisela zemljišta. Ali ne samo to. U centralnoj Srbiji imate kiselih zemljišta koja su tanka, glinovita i teška i imate puno sušenja u podignutim zasadima. Borovnica zahteva zemljišta od 4,2 do 4,8 pH, eventualno do 5,2 pH u zavisnosti od mehaničkog sastava. Vi kompletno možete da isključite Vojvodinu za gajenje borovnice na zemljištu. Naravno, ne govorimo o podizanju zasada na supstratu.

Rejonizacija - projekat važan za državu, ali i za voćare

Tri godine za sprovođenje rejonizacije

Kako ste zamislili donošenje dokumenta o reonizaciji? Ko treba da ga sprovede? Gde je tu uloga države?

Rejonizaciju kao projekat sprovode Poljoprivredni fakulteti u Novom Sadu i Beogradu kao i Institut za voćarstvo u Čačku. Cela teritorija Srbije je podeljena u tri rejona. Mi smo zaduženi za rejon Vojvodine, Mačve i dela centralne Srbije. Ministarstvo poljoprivrede je raspisalo konkurs i vremenski rok od tri godine da se rejonizacija sprovede. Mi treba da uradimo konkretne mape sa preporukom gajenja voćnih vrsta. Voćari će za svaku voćnu vrstu moći da nađu preporučljiva područja. I ona koja su manje ili uopšte nisu preporučljiva. Dokument će se dorađivati i posle završetka projekta 2020.god ne. Mi ne možemo da utičemo na to koliko će Ministarstvo poljoprivrede uvažiti dokument i njegove preporuke. Naš cilj je da Ministarstvo taj dokument posmatra kao preporuku za davanje subvencija. Proizvođač će moći i dalje da sadi gde hoće, ali nema logike da ga država podstiče u tome.

Italija kao dobar primer

Kako je ova oblast uređena u EU?

U gotovo svim državama imate neke primere rejonizacije. Španija, Francuska i Italija su podeljene na zone. Tako imate zonalnost u Italiji - jug, centralni deo i severni. Sortiment je ispitan i svake godine njihovo Ministarstvo poljoprivrede na osnovu mišljenja istraživačkih stanica daje listu preporučenih sorti. Možemo reći da je to neki vid rejonizacije.

Kakve ekonomske benefite bi rejonizacija mogla da donese po voćarstvo Srbije?

Ako voćar danas kod nas podiže kajsiju na Kopaoniku, ima pravo da ostvari subvenciju. Isto tako proizvođač koji bi podigao 10 hektara maline sorte vilamet, negde u ravnici u Vojvodini, ima pravo na subvenciju. Rejonizacijom će država da uštedi novac i usmeri ga u prave stvari. Evo recimo, dobrog primera. U regiji Pulja u Italiji gaji se isključivo trešnja, od čega je 90% zastupljena jedna sorta. Imate jedan lokalitet, jedan proizvod i veliku količinu tog proizvoda. Imate nekoliko distributivnih centara gde proizvođači mogu da donesu svoje proizvode. Tamo se plodovi sortiraju i kreću put tržišta.