U poslednje dve godine oduzete 52 licence za upravljanje otpadom

U prethodnim godinama zabeležavano je uglavnom oduzimanje jedne licence za upravljanje otpadom u proseku u toku jedne godine. U poslednje dve godine taj prosek je porastao na čak 52 oduzete licence, a sve zbog nepoštovanja zakonskih propisa prilikom odlaganja otpada, što je dovelo do ugrožavanja zdravlja ljudi.

Kako prenose Večernje novosti, iz ekoloških udruženja poručuju da je neophodno da se uvedu stroži kriterijumi i veći broj inspektora.

Korito Kolubare nizvodno od grada postalo deponija

Od 2013. do sada oduzeto 87 licenci

Dozvolu za sakupljanje, prevoz, skladištenje i odlaganje otpada u našoj zemlji poseduje više od 2.000 firmi. U poslednjih šest godina firmama u Srbiji oduzeto je 87 licenci za upravljanje otpadom.

U Agenciji za zaštitu životne sredine navode da su licence oduzete firmama koje su prekršile zakon.

"Firme koje se bave upravljanjem otpadom dužne su da to čine pod određenim uslovima. Preduzeća kojima je dozvola oduzeta, nisu postupala po pravilima i kršila su odredbe zakona," poručuju u Agenciji za zaštitu životne sredine.

U toj agenciji objašnjavaju da je broj oduzetih licenci porastao u poslednjih nekoliko godina upravo zbog činjenice da je zakon o upravljanju otpadom izmenjen, te da je taj broj povećan i zbog izmena i dopuna zakona o toj oblasti.

"Ne postoji namerna tendencija da se dozvole oduzimaju, već samo da se usaglase sa zakonom. Zbog izmene zakona i sve veće saradnje sa drugim institucijama, broj dozvola koje se gube veći je nego ranije," navode u Agenciji za zaštitu životne sredine.

Zakon o ovoj oblasti najviše krše firme kada je u pitanju ugrožavanje životne sredine i nezakonito skladištenje opasnog otpada. Taj otpad uglavnom potiče iz hemijske i farmaceutske industrije. Međutim i sama domaćinstva stvaraju jedan deo tog otpada.

Generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije Suzana Obradović navodi da nije poznato gde na kraju pomenuti otpad završi.

"Za veliku količinu takvog otpada se ne zna gde završava. Često se nalazi na deponijama, u prirodi, zakopan u njivama i u krugu napuštenih fabrika. Ministarstvo zaštite životne sredine započelo je uklanjanje opasnog industrijskog otpada, ali velike količine se i dalje nalaze u fabrikama širom Srbije," objašnjava Obradovićeva.

Projekat selektovanja otpada u prigradskim naseljima Užica i Tuzle

Otpad je toksičan, pokazuju analize

Koliko je taj otpad štetan i koliko može da ugrozi zdravlje ljudi govori činjenica da je kroz analize utvrđeno, da je u velikoj meri toksičan. Ljudi ga mogu uneti u organizam kroz hranu i vodu ukoliko taj otpad kontaminira podzemne vode, zagadi bunare i zemljište, objašnjava Obradovićeva.

"Veliki problem u našoj zemlji je otpad koji je godinama skladišten u nekadašnjim industrijskim gigantima, koji su sada u restrukturiranju, stečaju ili su privatizovani. Opasan otpad je prošle godine bio u žiži javnosti kada su pronađene lokacije sa nelegalno zakopanim opasnim otpadom u Obrenovcu, Novom Sadu i Pančevu," poručuje Obradovićeva.

Ona je saglasna sa ekološkim udruženjima kada je u pitanju uvođenje strožih mera i kriterijuma za izdavanje dozvola za upravljanje otpadom.

"Postojeća tehnološka opremljenost firmi u Srbiji trebalo bi da bude proglašena za minimalnu dozvoljenu. Na taj način, više nećemo stvarati postrojenja koja su još lošija od postojećih, već će se nove dozvole dobijati samo firme sa novijim i boljim uslovima," navodi Obradovićeva.

Ona podseća da se u rekama i u zemljištu nalaze velike količine otpadnog motornog ulja, koje se mogu meriti u milionima litara, jer se ne prerađuju, pišu Večernje novosti.