• Zadruge
  • 07.03.2020. 12:00
  • Šumadijski okrug, Knić

Za savremeno zadrugarstvo u Srbiji - uzor nam je Mađarska

Praska iz Mađarske, Poljske, Češke i Nemačke bi mogla da bude uzor domaćem zadrugarstvu. Od ovih zemalja prednjači Mađarska, koja je napravila otklon od ranijeg perioda, kada je zadrugarstvo imalo negativnu konotaciju.

Foto: Biljana Nenković
  • 182
  • 12
  • 0

Druga Međunarodno naučna konferencija u Kniću organizovana je uoči prethodnog vikenda u saradnji sa  Ekonomskim i Pravnim fakultetom iz Kragujevca i Agronomskim fakultetom iz Čačka. Želja organizatora je bila da se ukrste znanja i iskustva. Tim pre, jer zadrugarstvo u Srbiji, kako je rekao Nikola Mihajlović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, ide uzlaznom putanjom.

Prošle godine u zadruge uloženo 667 miliona dinara

"Samo za prva dva meseca ove godine formirano je 50 novih zadruga. Prošle godine bilo je preko 300 novoformiranih zadruga, što nam govori da je prepoznat značaj udruživanja", rekao je Mihajlović.

Kargo pista za prevoz i pogon za preradu mesa

Konferencija je održana u gružanskoj varošici Knić, u kojoj je od Nove godine formirano tri zadruge koje su konkurisale za novac. Uglavnom su to stočarske i zadruge koje su osnovane zbog prerade voća u alkoholna pića.

Sve je više zadruga koje se bave preradom poljoprivrednih proizvoda

"Naučna konferencija služi nam da iskusni zadrugari prenesu iskustva budućim, a da ekonomisti i pravnici pomognu u regulativi i razumevanju ekonomske isplativosti. Knić ima najveći broj grla krupne stoke nego cela Šumadija, te su nam stočarske zadruge veoma važne. Očekujemo pistu za kargo prevoz na aerodromu u Lađevcima, pošto smo u pregovorima za turskim partnerima za izgradnju pogona za preradu ovčijeg, jagnjećeg mesa i junećeg mesa", kaže Miroslav Nikolić, predsednik Knića, koji je bio domaćin ovog naučnog skupa.

Savremeno zadrugarstvo trend u razvijenim zemjama

Profesor doktor Petar Veselinović, dekan Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu kaže da će zaključci konferencije o savremenom zadrugarstvu biti predočeni Vladi Srbije i resornim ministarstvima, kako bi se uobličili zakonska i podzakonska akta u ovoj oblasti.

"Poljoprivreda u bruto domaćem proizvodu učestvuje oko osam do devet odsto i mahom su to individualni proizvođači, osim u Vojvodini gde je došlo do značajnog ukrupnjavanja poseda i kapitala. Zadruge su do skora smatrane recidivom prošlosti i sinonim za posleratno vreme. Nakon toga, zadrugarstvo je degradirano, ali, danas je savremeno zadrugarstvo trend u razvijenim zemljama i već sada znamo da to može svima da bude od koristi", kaže Veselinović i dodaje da bi nešto bilo brend mora da ima, kvantitet, kvalitet i kontinuitet, a savremeno zadrugarstvo to može da obezbedi.

"Ima i zadruga koje se bave plasmanom proizvoda"

Princip zadrugarstva koristan ne samo u klasičnog poljoprivredi, već i u prehrambenoj industriji, naglasio je sagovornik Agrokluba.

Ženska zadruga u Sevojnu proizvodi zimnicu tradicionalne recepture

"Asortiman zadruga se proširio u poslednje tri godine i danas pored stočarskih, ima dosta voćarskih, pčelarskih, vinogradarskih zadruga, pa i onih koji se bave plasmanom proizvoda."

Primer nam je Mađarska

U zemljama Evropske unije zadrugarstvo je daleko razvijenije nego u Srbiji, tvrdi Veselinović. Praska iz Mađarske, Poljske, Češke i Nemačke bi mogla da bude uzor domaćem zadrugarstvu. Od ovih zemalja prednjači Mađarska, koja je napravila otklon od ranijeg perioda, kada je zadrugarstvo imalo negativnu konotaciju.

"Zadrugarstvo se danas u Evropskoj uniji smatra pravom tržišnom kategorijom i partnerstvom u tržišnoj utakmici poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda", rekao je Veselinović.

Izvoz zadruge za proizvodnju kiselog kupusa - preko milion evra!

Prema rezultatima Regionalne privredne komore iz Kragujevca u Šumadiji je kroz programe Vlade Srbije od 2017. godine finansirano 10 zadruga.

"Ovaj podatak je značajan ako se imaju u vidu koje zadruge ostvaruju u spoljno-trgovinskoj razmeni regiona Šumadije i Pomoravlja. Privreda u Šumadiji je prošle godine ostvarila suficit od 272 miliona evra. To je najveći regionalni suficit u Srbiji. Značajan udeo od svih opština je imala, recimo opština Knić, koja je ostvarila suficit od devet miliona evra. Upravo iz okoline Knića poslovala je zadruga za proizvodnju kiselog kupusa i plasman u Evropu. Njihov izvoz u 2019. godini bio je preko milion evra", rekao je Predrag Lučić, direktor Regionalne privredne komore Šumadijskog i Pomoravskog okruga.

Razvoj vinarstva moguć samo kroz manifestacije i udruživanja

Na dvodnevnoj konferenciji bilo je reči i o zadrugama u Bugarskoj, Hrvatskoj i doprinosu zadruga u obnovi i razvoju sela. Predavači su bili univerzitetski profesori iz Kragujevca, Čačka, Beograda, Novog Pazara, Novog Sada, sa Pala, iz Bugarske i Hrvatske. U okviru pratećeg programa organizovan je Sajam proizvoda iz Gružanskog kraja. Drugog dana konferencije potpisan je Protokol o saradnji u oblasti ženskog preduzetništva između opština Knić, Ljubovija, Majdanpek, Kuršumlija, Paraćin i Ivanjica.


Foto prilog


Tagovi

Zadruge Savremeno zadrugarstvo u Srbiji Međunarodna konferencija Knić Petar Veselinović Miroslav Nikolić Pregrad Lučić Izvoz poljoprivrednih proizvoda


Autorka

Biljana Nenković

Više [+]

Biljana Nenković je više od dvadeset godina novinar izveštač iz Kragujevca i Šumadije za nacionalne medije. Preferira afirmativne priče koje podstiču pozitivnu energiju. Moto kojim se rukovodi - Koliko možeš, toliko se usuđuj, i malo više od toga!

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Osvajanje Rajca na 848 metara nadmorske visine i traženje lekovitog bilja