Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Uzgoj salate
  • 07.02.2022. 07:30

Bela trulež salate - simptomi i zaštita

Dve gljivice izazivaju ovo opasno oboljenje koje može da uništi usev. Kako možemo sprečiti pojavu infekcije i zaštititi salatu?

Foto: Depositphotos/simazoran
  • 173
  • 12
  • 0

Bela trulež salate je izuzetno često oboljenje koje se može javiti u plasteničkoj proizvodnji, ali i na onoj koja se uzgaja na otvorenom. Naročito je opasna kada se javi na semenskom usevu.

Dve su vrste gljivica koje ga izazivaju: Sclerotinia sclerotiorum i Sclerotinia minor. Prva se javlja na velikom broju biljnih vrsta i česta je u povrtnjacima ili parcelama gde se uzgaja povrće. Druga se javlja samo na salati, radiču, karfiolu, paprici, bosiljku i mahunarkama. Njihovom razvoju pogoduje vlažno okruženje i niže temperature. Takvu situaciju imamo u plastenicima gde nema zaštite od kapanja. Na otvorenom je oboljenje često kada je proleće kišovito. Razvoju i širenju pogoduje odsustvo ili slaba ventilacija, odnosno provetravanje. Lišće salate koje leži na mokroj zemlji će lakše da se zarazi.

Simptomi oboljenja

Simptomi su gotovo identični. Obe gljivice izazivaju uvenuće listova salate. Zaraza se prvo primećuje na onima koji leže na zemlji ili oko korenovog vrata. Zaraženo tkivo menja boju, postaje smeđe i mekano. Zaraza se širi od spoljnih listova i zahvata celu biljku koja propada. Glavice se lako odvajaju od korena, a biljke imaju karakterističan miris truleži.

Na donjoj strani oboljelih formira se beličast micelijum, a kasnije su vidljive sklerocije koje gljiva formira. Gljivica Sclerotinia sclerotiorum ostvaruje infekciju i na vršnim listovima, jer vetar raznosi njene spore.

Zaštita salate

U suzbijanju oboljenja prevetivne mere su veoma važne. Usevu treba osigurati dobru ventilaciju, izloženost suncu. U plastenicima sprečiti preveliku vlažnost koja je rezultat kapanja. Redovno uklanjajte korovske biljke, jer one povećavaju vlažnost i onemogućavaju brzo sušenje površine biljaka i zemljišta.

Sprečite preveliku vlažnost (Foto: Depositphotos/robert_g)

Salatu uzgajati na dobro dreniranom zemljištu ili uzdignutim gredicama. Malčirajte površinu kako bi sprečili poleganje listova na vlažnu zemlji. Izbegavate zalivanje koje obilno kvasi biljke.

Poštujte plodored. Na parcelama gde se gljivice pojave sledeće tri do četiri godine uzgajajte žitarice ili druge kulture koje ne mogu biti inficirane i koje će doprineti smanjenju populacije gljivica.

Uklanjajte biljne ostatke, jer parazitna gljivica prezimljava u zaraženim ostacima. Plastenike je potrebno dezinfikovati posle iznošenja zaraženih biljaka.

Kod primene fungicida odabrati preparate koji imaju veoma kratku karencu. Oni se nanose u osnovu mladih biljaka, ali postoje i prirodni načini suzbijanja ovog obolenja.

Proizvodnja salate u staklenicima i plastenicima - u zemljištu i supstratu

Dodavanje komposta smanjuje pojavu oboljenja iz zemljišta. Obim preživljavanja ove gljivice se može sprečiti dodavanjem stajnjaka koji predstavlja mešavinu slame, konjskog urina i balege ili đubriva od živine koji pomešamo sa senom od lucerke. Životinjsko đubrivo mora biti zrelo i fermentisano. Od narodnih sredstava se koriste kombinacije bakarnog sulfata i surutke. Rastvor se priprema od pola kašičice bakar sulfata, 1,5 l surutke i 3,5 l vode. Poštujte karencu za bakarni sulfat.

Zemljište na kojem je bio zaražen usev je potrebno preorati na dubinu od 25 cm kako bi se smanjio potencijal uzročnika.


Povezana biljna vrsta

Salata

Salata

Engleski naziv: Lettuce | Latinski naziv: Lactuca sativa L.

Salata pripada porodici glavočika (Compositae). Glavičasta salata sadrži prosečno 94 % vode, 2 % šećera, 0.6 % sirove celuloze, 0.6 % mineralnih materije i 1.2 % sirovih proteina.... Više [+]

Tagovi

Zelena salata Salata Bela trulež Sclerotinia Bolest Zaštita Plastenik


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.