Kaže da ovo nije ni malo lak posao, zahteva mnogo rada, ulaganja, a na kraju i borbu sa konkurencijom iz uvoza.
Mladi poljoprivedni proizvođač Stevan Boškov iz Tovariševa kod Bačke Palanke, inače student novosadskog Poljoporivrednog fakulteta, bavi se proizvodnjom pasulja. Ovog proleća zasejao ga je na dva jutra, a berba je kod njega već i završena.
Kaže da ovo nije ni malo lak posao, zahteva mnogo rada, ulaganja, a na kraju i borbu sa konkurencijom iz uvoza.
Ovaj dvadesetogodišnji poljoprivrednik- student skoro sve o poslu je naučio od babe i dede, a objašnjava nam da je za uzgoj pasulja pre svega veoma važna dobra priprema zemljišta. Ona podrazumeva stajsko đubrivo, jesenje oranje, kultiviranje. S obzirom na to da ima konje, stajsko đubrivo koje odleži godinu dana koristi za obogaćivanje zemljišta na kojem seje pasulj.
"Setvu obavljam pneumatskom sejalicom, razmak između redova je 50 cm, a u redu 4,5 do 5,5 cm. Količina semena zavisi od toga koliko je zrno krupno, a ukoliko je srednje veličine neophodno je 70 kg po jutru, što je značajna finansijaska stavka na samom startu", kaže naš sagovornik.
Kako priča dalje, na usevu pasulja nakon nicanja treba primenjivati mere nege i zaštite i ukoliko je potrebno, prihranjivati ga. Ne praktikuje da hemijskim sredstvima štiti usev od korova s obzirom na to da se u tom slučaju mlade biljke zaustavljaju u rastu i razvoju. Zato angažuje radnike koji ručno okopavaju pasulj.
"Bez navodnjavanja nema dobre proizvodnje, to znam iz iskustva. Jednu parcelu navodnjavam i tu je rod neuporedivo bolji. Ove godine morao sam pet puta da zalivam jer je u ključnom periodu, cvetanja i nalivanja zrna bila suša."
Kvalitetno seme se podrazumeva, kao i setva u rastresito, plodno i humusno zemljište, koje mora biti dobro pripremljeno. Suvo ratarenje je veliki problem, jer pasulj mora da dobije dosta vode tokom vegetacije, te se za dobre i stabilne prinose navodnjavanje podrazumeva. Zato naš sagovornik koristi sistem kap po kap i na taj način ujedno i navodnjava i prihranjuje. Berba je težak posao.
"Angažujem radnike koji ručno beru stabljike, stavljaju ih u trake, a onda se mašina bubnjara kači za traktor i u nju četiri radnika ubacuj pasulj", objašnjava nam proces branja.
Kako je ove godine vegetacija poranila dve nedelje, tako je kod Stevana berba pasulja već privredena kraju. Za branje pasulja na površini od tri četvrtine jutra za dnevnice je platio 35.000 dinara.
Postoji i jeftinija, ali ne i praktičnija varijanta košenja traktorom. Na taj način se pokupi više zemlje, pa se pasulj naknadno mora ručno prebirati. Ipak, to košta, jer selektor ne prepoznaje grumenčiće zemlje veličine zrna pasulja.
Naš sagovonik kaže da je rod dobar na parceli koja se navodnjava. Tamo gde navodnjavanja nije bilo imao je prinos 500 kg po jutru što je malo, a to jasno govori koliki je značaj svih mera nege.
"Pasulj mogu prodati ovde u mom selu, svi vole pravi domaći koji se lepo kuva, ima miris i aromu. Kilogram košta 600 dinara, nakupci plaćaju mnogo manje, ali velike količine ne bih dao ispod 450 dinara. Proizvodnja pasulja košta, zahteva mnogo radne snage, nije to lak posao."
Nekada je svako domaćinstvo na selu gajilo po nekoliko ari pasulja, da se nađe i ima za svoju porodicu tokom cele godine. Kako i ne bi, kada je pasulj bio omiljena hrana koja se u loncu sa suvim mesom i kobasicama krčkala obavezno jednom nedeljno.
"U selu je ranije bilo mnogo više parcela sa pasuljem, ali sada su retki oni koji ga proizvode", kaže naš sagovornik, dodajući da razmišlja da poveća površine pod ovom kulturom, ali i da ubuduće sve parcele obavezno navodnjava.
Agrarni analitičari tvrde da je potrošnja, a samim tim i proizvodnja pasulja značajno smanjena onda kada su nestali veliki potrošači kao što su vojska i društvene kuhinje u velikim fabrikama, te se ispostavilo da ga je jeftinije uvoziti.
Na pijacama, pasulj gradištanac košta oko 500 dinara, tetovac od 450 do 600, a žuto-zeleni oko 700 dinara po kilogramu. Jeftiniji je na kvantaškim pijacama, gde je zastupljenija prodaja na veće količine.
Tagovi
Autorka
