Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Sorte pasulja
  • 19.03.2024. 09:00

Nije svaki pasulj isti - kako odabrati sortu?

Kod nas u tradicionalnoj ratarskoj proizvodnji gajene su populacije pasulja, nazivane po boji zrna i područjima gde su bile najzastupljenije - bela pasuljica, tetovac, gradištanac i slično.

Foto: Marko Trivunović
  • 831
  • 63
  • 0

U svetu postoji veliki broj sorti pasulja (Phaseolus vulgaris L.) različitih proizvodnih osobina prilagođenih različitim uslovima uspevanja i stepenu primene argotehnike. Svetska populacija broji preko 14.000 sorti pasulja. Sav ovaj sortni materijal razvrstan je u skupine i to prema visini stabla, dužini vegetacionog perioda, načinu gajenja i načinu korišćenja. Privredne sorte za naše uslove gaje se radi zrelog zrna.

Kod nas u tradicionalnoj ratarskoj proizvodnji gajene su populacije pasulja, nazivane po boji zrna i područjima gde su bile najzastupljenije (bela pasuljica, tetovac, gradištanac i slično). Uvežene selekcionisane sorte gajene su u intezivnoj proizvodnji kao čisti usevi, ali su one vremenom zamenjene, domaćim, stvorenim u našim selekcionerskim kućama u Smederevskoj Palanci, Novom Sadu i Zaječaru.

Privredno značajne sorte: 

Zlatko

Sorta niskog rasta, dužine vegetacije do 80 dana. Stablo je uspravno, visine do 45 cm. Zrno je zlatno-žute boje, valjkastog oblika, krupno. Masa 1.000 zrna oko 450 g. Prilikom kuvanja zrna, ista zadržavaju oblik, a semenjača ne puca.

Dvadesetica

Vrlo rana sorta, vegetacije 67 do 70 dana. Stablo je visoko preko 45 cm, čvrsto, razgranato. Zrno je belo, valjkasto do polupljosnato. Masa 1.000 zrna je 350 - 400 g. Sorta namenjena intezivnoj agrotehnici, dobra u navodnjavanju, odlična i u postrnoj setvi.

Zrno sorte zlatko je zlatno-žute boje, valjkastog oblika, krupno (Foto: Depositphotos/bhofack2)

Belko

Srednje rana, niska sorta, visine oko 45 cm. Prvu mahunu formira na odgovarajućoj visini, pa se može mehanizovano ubirati. Zrno je sitnije, apsolutne mase oko 320 g. Boja zrna je bela i elipsaste forme. Vrlo tolerantan na visoke temperature u cvetanju. Dobro podnosi kasnu setvu. Dobar je i u ekstezivnim uslovima gajenja, ali i u navodnjavanju.

Maksa

Srednje kasna niska sorta, pogodna za dvofaznu mehanizovanu žetvu. Zrno je valjkastog oblika, dužine oko 1,5 cm, bele boje. Masa 1.000 zrna iznosi 440 g.

Sremac

Sorta niskog, uspravnog stabla, u tipu domaćih populacija žuto-zelene boje zrna. Izuzetno je kratke vegetacije. Tolerantna na sušu i visoke temperature u cvetanju, te ostvaruje stabilne prinose bez obzira na različite vremenske prilike po godinama. Zrno je valjkastog do elipsastog oblika, mase 1.000 zrna 350 do 400 g.

Balkan

Pasulj odličnog ukusa, blistavo belog, elipsasto-okruglog zrna, mase 1.000 zrna do 330 g. Pogodan za gajenje u čistom usevu, srednjestasan. Mahune su vrlo otporne na pucanje. Dobar i za ekstenzivne uslove gajenja, a odlično reaguje i na zalivanje.

Zrno belka je sitnije, apsolutne mase oko 320 g (foto: Gordana Nastić)

Aster

Sorta niskog, uspravnog stabla, u tipu domaćih populacija belog valjkastog zrna, "kiflaša". Srednjestasan je i dobro prilagođen gajenju u čistom usevu. Masa 1.000 zrna je i do 500 g.

Biser

Biljka niska, visine oko 48 cm, rastresito žbunasta. Zrno belo, ovalno-okruglasto, mase 1.000 zrna 270 g. Ranostasan, sazreva za oko 74 dana. Gaji se u čistoj kulturi. Veoma rodna sorta, sa prinosom tri do četiri tone po hektaru.

Panonski tetovac

Biljka niska, visine oko 50 cm. Zrno belo, bubrežasto, mase 1.000 zrna 650 g. Ranostasan, sazreva za oko 85 dana. Gaji se u čistoj kulturi, sa prinosom do tri tone po hektaru.

Panonski gradištanac

Biljka niska, visine oko 50 cm. Zrno belo, bubrežasto, mase 1000 zrna 420 g. Srednjestasan, sazreva za oko 82 dana. Predviđen za gajenje u čistoj kulturi, sa prinosima koji dostižu tri tone po hektaru.

Galeb

Biljka niska, visine oko 45 cm. Zrno belo, ovalno-izduženo, nepravilnog romboidnog oblika. Masa 1.000 zrna je 400 g. Ranostasan, sazreva za oko 73 do 75 dana. Predviđen za gajenje u čistoj kulturi. Veoma rodna sorta, sa prinosom do četiri tona po hektaru.

Palanačko zlatno žuti

Biljka niska, kompaktnog izgleda, visine oko 57 cm. Mahune formira na 32,4 cm. Zrno žute boje, bubrežastog oblika. Sazreva za oko 83 dana od nicanja. Pogodna sorta za gajenje u čistoj kulturi. Radi se o visokorodnoj sorti.

Različitog vremena zrenja (foto: Depositphotos/Ba_peuceta)

Ostale sorte:      

Pasuljica P-1. Pasulj eliptičnog zrna. Visine stabla 40 cm. Bele boje zrna. Mase 1.000 zrna 225 g. Vegetacije od nicanja 95 dana i prinosom iznad 2,5 tone po hektaru.

Pasuljica P-3. Pasulj eliptičnog oblika. Visine stabla 50 cm. Bele boje zrna. Mase 1.000 zrna 200 g. Vegetacionog perioda 85 dana i sa prinosom oko 2,5 tone po hektaru.

Medijana. Pasulj eliptičnog oblika. Visine stabla 48 cm. Bele boje zrna. Mase 1.000 zrna 280 g. Vegetacije od nicanja 78 dana i prinosom zrna iznad četiri tone po hektaru.

Oplenac. Pasulj valjkastog oblika. Visine stabla 50 cm. Bele boje zrna. Mase 1.000 zrna 480 g. Vegetacionog perioda od 80 dana i prinosom iznad tri tone po hektaru.

Rozalija. Pasulj valjkastog oblika. Visine stabla 40 cm. Boje zrna smeđe. Mase 1.000 zrna 500 g. Vegetacije od nicanja 80 dana i prinosom iznad tri tone po hektaru.

Zaječarski rani. Pasulj valjkastog oblika. Visine stabla 42 cm. Boje zrna sivo-bele. Mase 1.000 zrna 400 g. Vegetacije 78 dana od nicanja i prinosom iznad tri tone po hektaru.

Timočki niski. Pasulj valjkastog oblika. Niskog stabla, visine 40 cm. Boje zrna belog. Mase 1.000 zrna 400 g. Vegetacije od nicanja 90 dana i prinosom iznad 3,5 tone po hektaru.

Krajinac. Pasulj pljosnatog oblika. Visine stabla 45 cm. Bele boje zrna. Mase 1.000 semena 490 g. Vegetacije od nicanja 85 dana i prinosom iznad četiri tone po hektaru.

Strane sorte:

"Seaway", "Michellite", "Saginow" (eliptične forme, bele boje zrna), "Canellino di Roma" (sorta ovalnog semena, bele boje zrna), butmirski trešnjo, butmirski zelenjak, jabeljski stročnik, semenarna 22, madžarac, pinto (sorte pasulja sa obojenim semenom, čučavog i povijušavog stabla).


Tagovi

Pasulj Sorte u svetu Podela sorti Populacije pasulja u Srbiji Privredno značajne sorte Ostale domaće sorte Strane sorte pasulja


Autor

Stanko Nekić

Više [+]

Diplomirani inženjer agronomije, specijalizovan za voćarstvo, vinogradarstvo, ratarstvo, povrtarstvo i fitomedicinu.