• Futoški kupus
  • 08.12.2019. 10:00

Dugogodišnje iskustvo u uzgoju jedino može da donese rezultate

Futoški kupus nije, žargonski rečeno, alava billjka i ne traži preterano mnogo hranljivih materija. Uglavnom, važan je odnos elemenata koji se nalaze u tlu i onih koje dodajete u toku vegetacije.

Foto: Zlatko Markovinović
  • 292
  • 15
  • 0

U proizvodnji ovog povrća, najvažnije je da se poljoprivrednik ponaša odgovorno i da poštuje ono što radi. Iz takvog odnosa, slede svi naredni koraci koji se preduzimaju jer su urađeni sa ubeđenjem proizvođača da ih je preduzeo najbolje što je znao.

O specifičnostima jesenjeg uzgoja ove povrtrske vrste, govorio je Miroljub Janković, član Upravnog odbora Udruženja "Futoški kupus", na osnovu svog višedecenijskog iskustva.

Kako proizvesti kvalitetan kupus

Kako kaže, ne postoji nešto što je više važno u odnosu na neku drugu stvar niti postoji jedan obrazac koji će da ukaže kada i šta treba da se uradi i da se onda tim rukovodi u gajenju.

Mladi krompir kao izbor preduseva

Može da se uzgaja postrno, kao drugi usev na istoj parceli u toku jedne vegetacione godine. Dobri predusevi su i mahunarke, strna žita, a dobar je takođe i mladi krompir. Može da se gaji i bez preduseva.

U oba slučaja, važna je dobra priprema zemljišta, tj. umeće u inkorporaciji setvenih ostataka od prethodne gajene vrste i stvaranje povoljne mikro klime u tlu za rast i razvoj.

"Za jedan hektar pod futoškim kupusom potrebno je 35.000 do 40.000 biljaka, u zavisnosti kakvu krupnoću glavica želite. Da bi proizveli toliki broj sadnica, potrebno je 200 grama semena klijavosti od 90 do 95%. Preduslov je da imate zdravo seme i da proizvodnju rasada uradite kvalitetno", savetuje Janković.

Skromni zahtevi za hranivima

Ovo nije, žargonski rečeno, alava billjka i ne traži preterano mnogo hranljivih materija. Uglavnom, važan je odnos elemenata koji se nalaze u tlu i onih koje dodajete u toku vegetacije. Prema njegovim rečima, u ovom segmentu do izražaja dolazi komunikacija sa biljkom jer ako je slušate i razumete ona će vam reći šta joj treba. Ukoliko preterate sa hranivima, možete imati više štete nego koristi, a ako je pustite da gladuje uzvratiće vam istom merom.

Količina i vrsta đubriva zavise od tipa i vrste zemljišta uz hemijsku analizu istog. Na osnovu ovih podataka može se preporučiti optimalna količina za određenu parcelu.

Uzgoj kupusa u plastenicima

Uglavnom neki prosek je 200 do 300 kg NPK po hektaru i isto toliko azotnog đubriva u nekoliko faza.
"Napominjem da je vrlo važno poznavati zemlju koja se obrađuje i koje joj NPK kombinacije odgovaraju, a isto tako koja vrsta azota se koristi", savetuje povrtar.

Aktuelni trend u poslednje vreme, kako kaže, jeste ishrana biljaka preko lista raznim preparatima, stimulatorima, tečnim hranivima, o kojima baš ne znamo mnogo i tu je poželjan oprez jer mogu negativno uticati na proces fermentacije kupusa.

Najznačajnije mere nege u jesenjem uzgoju

Vrlo je važno sačuvati kupus u ranijoj fazi vegetacije od oštećenja delovanjem insekata jer se na ta oštećenja vrlo lako nasele biljne bolesti. Naravno, važno je i u kasnijoj fazi, ali kad usev ojača i razvije jaku lisnu masu, otporniji je na ove probleme.

Isto tako, važno je održavati optimalnu vlažnost, da ne bi čovek sam stvorio uslove za pojavu i razvoj patogena i nekontrolisano piljenje insekata.

"Kritičan period je druga polovina avgusta i prva polovina septembra, kad su promenljivi vremenski uslovi i kad se mora svakodnevno pratiti stanje biljaka i hitno intervenisati ukoliko se primeti pojava neke infekcije", preporučuje ovaj proizvođač.

Ako se to desi, prvo se uništavaju insekti ako ih ima, a odmah zatim sprečava se detektovana infekcija. Preporuka je suzbijanje korova i obezbeđivanje dovoljno kiseonika obradom, kako bi korenov sistem dobro funkcionisao.

Bolesti koje prave najviše štete

Futoški kupus najviše napadaju bakterije iz roda Xanthomonas, uzrokujući crnu trulež, a takođe je opasna i gljiva alternarija (Alternaria spp.) koja uzrokuje crnu pegavost.

Od ostalih bolesti češće se javljaju, u zavisnosti od vremenskih uslova i specifičnosti godine, peronospora ili plamenjača kupusa i siva trulež, koje mogu da prouzrokuju ozbiljne štete u prinosu.

U manjoj meri, ali ipak primetna je pojava i drugih biljnih bolesti, kao što su botriris, sklerocinija, fuzarium i rizohtonija, ali one ne prouzrokuju neke velike štete.

Da li je opravdana upotreba okvašivača?

Upotreba raznih dodatnih preparata, koji mogu da upotpune delovanje insekticida, proizvođači i distributeri često preporučuju, iako ne postoji uvek realna potreba za njima.

"Ja nisam pristalica korišćenja okvašivača ili tzv. lepaka u tretiranju kupusa insekticidima pa čak ni fungicidima. Ako se primenjuju kontaktni insekticidi, ne vidim svrhu upotrebe okvašivača, a ako se radi sa sistemičnim, bojim se da oni ne doprinose prodoru aktivne materije u biljku", zaključuje Janković. Dodaje kako smatra da se bolji efekti postižu doziranjem rastvora preparata po jedinici površine, uz stvaranje sitnih čestica (pravljenjem magle) gde se postiže bolja pokrivenost tretiranih biljaka.


Tagovi

Proizvodnja futoškog kupusa Miroljub Janković Postrni uzgoj Setveni ostaci Detektovana infekcija Siva trulež Botritis Okvašivači


Autorka

Ivana Živanić

Ivana Živanić, dipl.ing-master poljoprivrede, rado istražuje aktuelnosti u poljoprivredi. Pristalica zdrave i bezbedne hrane.