Sredinom septembra Indija je uvela zabranu izvoza luka što je rezultiralo većom potražnjom iz Holandije. Takođe, svoju priliku su videli i španski, turski i drugi evropski proizvođači.
Proizvodnju i berbu luka ove godine u većini zemalja karakterisalo je sušno vreme i sitniji plodovi. Sredinom septembra Indija je uvela zabranu izvoza ovoga povrća što je rezultiralo većom potražnjom iz Holandije, inače poznatoj po njegovom uzgoju. Takođe, svoju priliku videli su i španski, egipatski, turski i kineski proizvođači. Cene su u nekim zemljama bile niske, ali u većini ipak stabilne jer je potražnja u maloprodaji bila jaka od početka pandemije.
U Italiji je domaća potražnja izrazito mala, ona iz inostranstva itekako premašuje prošlogodišnju.
"Naš luk izrazito je tražen u Francuskoj, Belgiji, Nemačkoj i za čudo u Holandiji - što je znak nedostatka ove povrtarske kulture u ostalim zemljama. Ali, cene nisu ohrabrujuće, niže su za 30 odsto u odnosu na prošlu godinu", priznaje jedan italijanski proizvođač. Dodaje i kako su dostupne velike količine koje čekaju izvoz.
Cene se kreću od 0,80 do 1,50 evra.
Što se tiče Nemačke, berba je počela početkom septembra u severnom delu, dok je u onim južnijim poput Bavarske i Palatina krenula nešto ranije. Zbog sušnog vremena očekuje se prosečna proizvodnja sa nešto manjim plodovima, piše Fresh Plaza.
Međutim, zanimljivo je to da se površine pod ovom kulturom svake godine sve više šire u Donjoj Saksoniji.
"Brojni proizvođači odlučuju se na uzgoj luka iz finansijskih razloga. Sve dok cene budu dosta visoke taj će se trend nastaviti", kaže nemački poljoprivrednik.
U ovoj zemlji najveća je potražnja za crvenim lukom koji se većinom uvozi iz Holandije.
Sezona nije bila dobra ni za holandske proizvođače koje je takođe pratilo sušno vreme. Prinosi su mnogo lošiji od prethodnih godina, a malo kiše pred kraj spasilo je od katastrofalnog nedostatka roda.
Prema izvoznicima, uticaj pandemije uglavnom se ogledao u problemima sa platnim transakcijama. Većina njih ove sezone vidi priliku na svetskom tržištu. Trenutno, najveća potražnja dolazi iz dva pravca, zapadne Afrike i Dalekog Istoka.
Prinos jabuka podbacio globalno zbog loših vremenskih uslova - a cene?
Toplotni talas pogodio je i španske regije. Veličina ploda je manja u odnosu na prošle godine što je rezultiralo 40 odsto manjim obimom proizvodnje.
Osim toga, površine zasađene lukom u toj zemlji ove su godine manje, i to za oko 14 odsto. Zbog indijske zabrane izvoza profitirali su i španski proizvođači, a potražnja za crvenim i belim lukom nikad nije bila veća, pogotovo iz ostalih delova Evrope.
Kada je reč o Indiji, nakon što su cene na njihovom tržištu počele znatno da rastu, vlasti su odlučile da intervenišu i zabrane izvoz kako bi usporili njihov rast. Ovo je druga godina za redom kako su se odlučili za taj korak, a o daljem nastavku zabrane odluči će se u novembru.
Ova zemlja godišnje proizvede oko 22 miliona tona luka, ali troši samo oko 15,5. Stoga je stabilan izvoz potreban za održavanje cena. Početkom godine indijsko ministarstvo poljoprivrede dalo je prve procene proizvodnje od oko 24,45 miliona tona, što je čak sedam odsto više u odnosu na godinu pre.
Kada govorimo o ceni, prema podacima numbeo-a (na dan 20. februara 2020. op.a.) Švajcarci su za kilogram luka spremni da plate 3,31 evro. Na drugom mestu nalazi se Francuska s cenom od 2,88, pa Luksemburg 2.74 evra.
S druge pak strane, kilogram luka najjeftiniji je u Rusiji i kreće se oko 30 evrocenti.
U Srbiji cena ovog povrća je oko 60 centi (oko 70 dinara). U susednoj Hrvatskoj je, prema ovom servisu cena za kilogram 95 centi, u BiH je malo viša - 96 centi, ali je zato u Sloveniji 1,49, a u Italiji čak 1,73 evra.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
