• Uzgoj lubenica
  • 14.08.2019. 08:00
  • Sremski okrug, Vojvodina, Pećinci

Goran Blanuša iz Ašanje najveći je prozivođač lubenica na Balkanu

Goran Blanuša iz Ašanje na 100 hektara proizvodi sedam vrsta lubenica i dve vrste dinja. Ovaj porodični posao započeo je pre dvadeset godina. Najveći je proizvođač u jugoistočnoj Evropi i najveći dobavljač jednog velikog trgovinskog lanca.

Foto: Bigstockphoto/siculodoc
  • 420
  • 20
  • 0

Porodica Blanuša, na poljima u sremskom selu Ašanja u opštini Pećinci, proizvode lubenice. Čak 90 odsto namenjeno je domaćem tržištu, a ostatak izvoze u Dansku. Koriste najbolje sertifikovano seme, kvalitetno đubrivo, supstrat iz Nemačke, a rasad sami proizvode. Ukupan godišnji rod može da dostigne i pet i po hiljada tona, i najveći su proizvođači lubenica na Balkanu.

Goran Blanuša iz Ašanje na 100 hektara proizvodi sedam vrsta lubenica i dve vrste dinja. U sezoni proizvede tri i po hiljade tona lubenica. Ovaj porodični posao započeo je pre dvadeset godina. 

"Ja imam siguran plasman. Oni od mene zahtevaju kvalitet, tačnost, isporuku i količine velike. Zarada, isplata, sve je u odgovarajućim rokovima, čak su nam omogućili i prevremenu naplatu u saradnji sa bankama tako da sam prezadovoljan", kaže Blanuša.

Gružanske lubenice i dinje kasne dve nedelje

Obnova mehanizacije uz pomoć pretpristupnih fondova EU

Domaću sortu gaji na oko 50 hektara, dok se na ostatku površina gaje besemene i specijalne vrste.

"Mislim da sam dostigao maksimalnu proizvodnju u ataru svog sela," kazao je Blanuša i naveo da bi za povećanje površina pod zasadom lubenice bilo potrebno dodatno ulaganje, što za sada ipak nije u planu.

On ipak razmišlja da, pored subvencija koje je dobijao od države na ranijim konkursima i uz čiju pomoć je pored ostalog nabavio traktor i sistem za navodnjavanje, konkuriše i za novac iz pretpristupnih fondova EU i tako obnovi mehanizaciju, prenosi RTS. 

Razmenom poseda do kvalitetnijeg roda

Za sada proizvodnju zasniva na svojevrsnoj saradnji sa prijateljem koji se bavi ratarstvom, pa tako 50% zemljišta na kome su mu zasadi lubenice svake godine razmenjuje sa njim.

Kako je objasnio, razmena poseda se radi kako bi zemlja na kojoj će zasnovati novi rod bila što kvalitetnija i sa malom mogućnošću da su prenete neke bolesti lubenica, zbog čega se biljka manje tretira zaštitnim sredstvima, a ima i veće prinose.

Loši vremenski uslovi uticali na prinos lubenica

Trgovinski lanci omogućavaju centralnu distribuciju

Trgovinski lanci predstavljaju most između proizvođača i potrošača. "Ono što je važno za proizvođače, to je da kroz trgovinske lance oni dolaze do većeg plasmana, kroz veliki broj radnji s jedne strane, s druge strane snižavaju se njihovi troškovi dolaska do potrošača jer im trgovinski lanci često omogućavaju centralnu distribuciju, omogućavaju im niže troškove marketinga", kaže Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije.

Ovakvom saradnjom potrošači dobijaju veći izbor i nižu cenu različitih proizvoda, pa i lubenica.

Lubenica potiče iz Afrike i sadrži čak 92 odsto vode. Ima jako nisku kalorijsku vrednost. U 100 grama ovog proizvoda sadržano je 30 kalorija.


Izvori

RTS


Tagovi

Lubenice Uzgoj lubenica Uzgoj dinja Porodični posao Goran Blanuša


Autorka

Slađana Aničić

Slađana Aničić

Slađana je diplomirani profesor srpske književnosti i jezika s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je Agrokluba.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi