Povrtarske kulture imaju različite potrebe za đubrivima. Kada je obavezna analiza zemljišta?
Primeri đubrenja mogu zadovoljiti proizvođače povrća samo u baštama, ali intenzivno gajenje povrća i očekivani visoki prinosi zahtevaju pre svega agrohemijsku analizu zemljišta, koja je najbolji pokazatelj snabdevenosti zemljišta hranivima. Kako i u kojim količinama primeniti đubriva u gajenju povrća, teško je i složeno pitanje, ali prvenstveno se mora poznavati zemljište.
Na lako propusnim zemljištima sa puno padavina ili u područjima gde je potrebno navodnjavanje deo hraniva se ispira iz zemljišta. Posebno je na ispiranje podložan azot, dok su fosfor i kalijum slabije pokretni. U takvim uslovima, bolje je dodavanje hraniva više puta kako ne bi došlo do ispiranja. U uslovima navodnjavanja mogu da se koriste tečna đubriva koja se primenjuju kroz sisteme za navodnjavanje.
Povrtarske kulture imaju povećane zahteve za hranivima, zbog stvaranja velike nadzemne mase, jer je korenov sistem u odnosu na nadzemnu masu slabije razvijen i nalazi se u površinskom sloju zemljišta, a zemljište se pri proizvodnji povrća intenzivno koristi (više berbi tokom jedne godine). Zbog svega toga, većina povrtarskih kultura zahteva pojačano đubrenje, organskim i mineralnim đubrivom.
Povrtarske kulture imaju različite potrebe za đubrivima, te se u tom pogledu mogu izdvojiti tri grupe.
Prvu grupu čine ono koje uz organska, zahteva đubrenje velikim količinama mineralnih đubriva, a to su: paradajz, paprika, plavi patlidžan, dinja, lubenica, tikve i tikvice, kupus, kelj i karfiol. Ove kulture pre setve, odnosno sadnje, treba dobro pođubriti sa kompleksnim đubrivima, recimo kombinacijom NPK 7:14:21 ili 13:10:12, a tokom vegetacije treba ih još prihraniti sa KAN-om ili SAN-om, u zavisnosti od agroekoloških faktora i vrste povrća.
Namerno sam izbacio UREU jer jako zakišeljava zemljište. Đubrivo je fiziološki kisele reakcije (nakon transformacije u zemljištu zaostaju nitrati), te se ne preporučuje njegovo duže korišćenje na kiselim zemljištima. Za potpunu neutralizaciju nastale azotne kiseline potrebno je svake godine ili povremeno, svake druge ili treće godine upotrebiti ekvivalentnu količinu krečnjaka za održavanje pH vrednosti zemljišta (oko 85 kg CaCO3 na 100 kg unete UREE).
U drugu grupu ulaze one kulture koje ne treba neposredno đubriti stajskim đubrivom, a koje traže umerene količine mineralnih đubriva. Tu ubrajamo: šargarepu, peršun, blitvu, luk, cveklu. Pre setve ili sadnje, ove se kulture đubre sa manjom količinom NPK đubriva nego prva grupa, a tokom vegetacije sa KAN-om ili SAN-om. UREA jako zakišeljava zemljište i treba je izbegavati, mada se još uveliko upotrebljava.
Trećoj grupi pripadaju one povrtarske kulture čiji su zahtevi za đubrenjem najmanji, a to su grašak, beli luk, krastavac, bob, spanać. Ove kulture đubre se samo pred setvu ili sadnju, manjom količinom NPK đubriva 11:11:16 ili 13:10:12 ili 15:15:15.
Ovi primeri đubrenja mogu zadovoljiti proizvođače povrća samo u baštama, ali intenzivno gajenje povrća i očekivani visoki prinosi zahtevaju pre svega agrohemijsku analizu zemljišta, koja je najbolji pokazatelj snabdevenosti zemljišta hranivima. Kako i u kojim količinama primeniti đubriva u gajenju povrća, težak je i složen zadatak, ali prvenstveno se mora poznavati zemljište. Zemljišta se međusobno razlikuju po mineralnim i organskim rezervama hraniva, količini njihovih fiziološki aktivnih oblika, sposobnosti adsorpcije i izmeni jona, te svojim fizičkim, biološkim, hemijskim i hidrološkim osobinama (Vukadinović, 1996.).
Danas se savremena i visokoproduktivna poljoprivredna proizvodnja ne može zamisliti bez upotrebe mineralnih đubriva. Ona sadrže makroelemente (azot, fosfor, kalijum, magnezijum…) i mikroelemente (bor, cink, molibden…). Ponekad se ovim đubrivima dodaju i pesticidi (hemijska sredstva za uništavanje štetnih insekata u zemljištu, korova i prouzrokovača biljnih bolesti). Zemljište može sadržavati i dovoljne količine pojedinih elemenata, odnosno hraniva, ali ih biljke ne mogu iskoristiti jer se nalaze za njih u nepristupačnom obliku, na primer - nedostatak kalcijuma (Ca). To je obično slučaj sa mikroelementima, koji kod nekih kultura imaju veliki značaj u ishrani. Zato se ovi elementi dodaju mineralnim đubrivima u takvom obliku da ih biljka može odmah koristiti.
Danas se od pojedinačnih đubriva najviše proizvode azotna, koja dolaze na prodajna mesta kao KAN (kalcijum-amonijum-nitrat), SAN (stabilizirani amonijum-nitrat) i UAN (urea-amonijum-nitrat) rastvor. Koriste se uglavnom za prihranjivanje. UAN kao tečno đubrivo ima 422 g/L azota i Ph vrednost 5-7, ali je 90 odsto iskorišćenost od strane povrtarskih biljaka. Osim ovih đubriva upotrebljavaju se i folijarna đubriva (đubriva, koja se dodaju biljkama prskanjem preko lista).
Uz N, P2O5 i K2O sadrže mikroelemente (Fe, Mn, Cu, Zn, Mo i dr.), stimulatore rasta i vitamine. Dodaju se više puta tokom vegetacije, a naročito u prvim fazama rasta i razvoja biljaka. Povećavaju prinos i poboljšavaju kvalitet plodova, te otklanjaju hlorozu (u narodu poznatu kao "žućenje") kod biljaka. Mogu se mešati sa većinom sredstava za zaštitu bilja. Folijarna đubriva u trgovinu dolaze pod raznim trgovačkim imenima.
Koriste se u malim koncentracijama od 0,075 - 0,30 %, zavisno o kojem se folijarnom đubrivu radi i u kojoj se proizvodnji primenjuje (u toplim lejama za proizvodnju rasada i staklenicima količine su manje od 0,075 - 0,1 %). Važno je naglasiti da su specijalna vodorastvorljiva đubriva sve više tražena. Koriste se za intenzivnu prihranu povrtarskih kultura, bilo folijarno ili sistemom za zalivanje (fertirigacija). Dolaze u raznim kombinacijama NPK sa mikroelementima, vrhunskog su kvaliteta, a namenjena su za osnovno đubrenje ili prihranu. Na primer - kristalon.
U odnosu na vodorastvorljivost đubriva mogu biti:
To su obično granulisana đubriva. Pretežno se koriste u osnovnom đubrenju, na primer NPK: 11:11:16, NPK: 7:14:21, 0:20:30, 8:16:24. Bitno je naglasiti da je kalijum (K2O) u ovim kombinacijama na bazi kalijum - sulfata.
Mogu ih činiti pojedinačni elementi ili više njih zajedno. To su đubriva fine kristalne strukture i brzo se rastvaraju u vodi. Njihova je primena jednostavna, a to će reći da se mogu primenjivati preko zemljišta, putem sistema za navodnjavanje i folijarno (primenom preko lista). Kristaloni su vodorastvorljiva kompleksna mineralna đubriva namenjena za prihranu svih biljaka, sa različitim formulacijama, visokim i niskim odnosom NPK hraniva, za optimalnu uravnoteženost između vegetativnog i generativnog rasta i razvoja.
Tagovi
Autor
