Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Đubrenje povrća
  • 06.02.2023. 10:00

Đubrenje povrtarskih kultura - šta niste znali?

Za đubrenje zemljišta, u povrtarskoj proizvodnji poželjno je koristiti organska, među kojima stajnjak ima najznačajniju ulogu, s obzirom da farmeri uzgajaju različite vrste stoke.

Foto: Martina Pavlović
  • 418
  • 64
  • 0

Stajnjak povrtarske kulture zahtevaju različito. Prvoj grupi pripadaju povrtarske kulture direktno đubrene stajnjakom prilikom osnovne obrade zemljišta. Drugoj, one koje ga iskorišćavaju pod prethodni usev. Treća grupa povrtarskih kultura ne reaguje dobro na đubrenje stajnjakom, te se izostavlja.

Značaj azota

Inače, stajnjak sadrži i azot, koji biljkama stoji na raspolaganju. Da se azot (N) iz njega ne bi izgubio volatizacijom (isparavanjem), potrebno je odmah po raznošenju na površini zemljišta, zaorati isti. Nikako se ne sme razvoziti i rasuti u gomille i čekati njegovo zaoravanje, što je najveća greška. U protivnom gubici azota su veliki. 

Do praktično 100 odsto u zavisnosti od vremena koji prođe od iznošenja stajnjaka do njegovog zaoravanja.

Smatra se da bi u zemljištu bilo potrebno 0,10 - 0,20 odsto ukupnog azota, a procenat azota se dobija kada se procenat humusa podeli brojem 20. Pri pH vrednosti zemljišta 4,0 - 5,5, procenta humusa dva do četiri odsto i utvrđenog ukupnog azota 0,1 - 0,2 odsto, u tlo bi trebalo vratiti prilikom normiranja đubriva 90 - 100 odsto N.

Pri pH vrednosti u nKCL 5,6 - 8,0 vratiti 80 - 90 odsto od iznetog azota, dok pri pH 5,6 - 8,0 i sadržaju do dva odsto humusa vratiti 100 odsto N od iznošenja.

Tabela hraniva (foto: Stanko Nekić)

U povrtarskoj proizvodnji sadržaj azota (N) 0,1 - 0,2 odsto predstavlja dobru snabdevenost zemljišta ovim elementom. Ukoliko ima više od 0,2 odsto azota (N), odlično je snabdeveno, ali to zavisi i od potreba pojedinih povrtarskih kultura za ovim elementom.

Podela tla prema sadržaju humusa: < 2 % slabo humusna zemljišta, 3 - 5 % dovoljno humusna, 5 - 10 % humusna i 15 - 30 % prehumusna. Veliki je problem što naša zemljišta, uglavnom sadrže kiseli humus, a ne blagi, što se delimično može popraviti kalcizacijom.

Iskoristivost stajnjaka

Stajnjak se iskorišćava u zemljištu tri godine (prve godine 50 odsto, druge godine 30 odsto i treće godine 20 odsto), mada pojedini autori navode da se i četvrte godine iskorišćava. Prosečan hemijski sastav stajskog đubriva u pogledu sadržaja NPK hraniva i organske materije je sledeći: N = 0,5 odsto, P2O5 = 0,25, K2O = 0,6, dok Ca2+ 0,54 i Mg2+ 0,18 odsto, organske materije = 20 odsto. Prilikom određivanja normi NPK hraniva treba uzeti u obzir i količinu stajnjaka koja se unosi u zemljište, a prema prosečnom sadržaju hraniva u njemu.

U povrtarskoj proizvodnji poželjno je koristiti organska, među kojima stajsko ima najznačajniju ulogu, s obzirom da farmeri uzgajaju različite vrste stoke. Goveđi naše farme imaju u relativno dovoljnim količinama za đubrenje.

Najčešći goveđi stajnjak (foto: J. Kuzmić)

Potrebno je koristiti poluzgoreli i zgoreli stajnjak - kao najbolje rešenje. Poluzgoreli može se koristiti za osnovno đubrenje u jesen sa oranjem, za kulture koje se sade u proleće. Ukoliko se unosi neposredno pre setve ili sadnje treba koristiti dobro zgoreli.

Na srednje teškom zemljištu goveđi stajnjak se iskorišćava četiri godine i to:

  • I godine 50 %;
  • II godine 35 %;
  • III godine 10 % i
  • IV godine 5 %.

Ovi procenti iskorišćavanja ovog đubriva neophodni su prilikom obračuna ukupnih količina đubriva. Uzima se u obzir količina stajnjaka po hektaru, njegovo iskorišćavanje po godinama u osnovnim hranljivim materijama NPK i njihovo oduzimanje od količine hraniva za dati prinos.

Nakon toga, uzima se u obzir mineralizaciona sposobnost zemljišta, odnosno mineralizacija žetvenih ostataka, kojom prilikom u proseku se mineralizuje druga organska i žetvena materija u proseku 30 - 50 kg azota (N), te količinu potrebnog azota umanjiti za još 40 kg.


Tagovi

Đubrenje povrća Azot NPK Stajnjak Iskoristivost stanjaka Humus


Autor

Stanko Nekić

Više [+]

Diplomirani inženjer agronomije, specijalizovan za voćarstvo, vinogradarstvo, ratarstvo, povrtarstvo i fitomedicinu.