Navodnjavanje u plastenicima potrebno je da se zasniva na sagledavanju svih faktora proizvodnje. Vodu koristiti racionalno i u skladu sa potrebama biljaka, ali paziti i na fizičko-hemijske osobine zemljišta.
Proizvodnja biljaka u zastićenom prostoru sa sobom povlači dosta prednosti, ali i izazova sa kojima se proizvođači susreću kako bi svoju proizvodnju unapredili. Pri tom, jedan od najvećih izazova svakako je obezbediti dovoljne količine vode za navodnjavanje pogotovo u letnjem periodu. Budući da biljke putem vode "jedu i piju", pristup kvalitetnim izvorima i sistemima navodnjavanja utiče i na proizvodne rezultate.
Budući da se biljke unutar zatvorenog prostora ne navodnjavaju padavinama, vodu za navodnjavanje potrebno je tražiti u drugim izvorima. Izbor u najvećoj meri zavisi od njene pristupačnosti, lokacije odnosno udaljenosti od plastenika i troškova transporta. Dilema oko izbora zasniva se na kvalitetu vode, koja treba da zadovolji određene parametre.
Bunarske vode u svome sastavu sadrže različite količine soli minerala, što zavisi od sastava stena kroz koje voda prolazi, ali i od lokacije i dubine bunara. Pored toga, bunarske vode vrlo su hladne pa je potrebna dodatna energija za njihovo zagrevanje. Velike količine soli minerala onemogućavaju aktivno usvajanje hranljivih materija od strane biljaka ali i vrlo često začepljavaju sisteme za navodnjavanje. Sa druge strane, iako kišnica u svome sastavu ne sadrži velike količine soli minerala, sadrži veće količine rastvorenih gasova koje vodi daju određeni stepen kiselosti. Zbog manjeg sadržaja soli minerala, kišnica je dosta "mekša" voda i omogućava aktivno usvajanje od strane korenovog sistema biljke.
Izvori stajaće vode vrlo često mogu sadržavati kontaminate, hemijske i fizičke prirode pa u skladu sa tim potrebno je napraviti analizu vode pre njene upotrebe. Budući da su uslovi u kojima se ta voda taloži ili kroz njih prolazi, promenljivi, analizu vode potrebno je napraviti barem jednom u tri meseca.
Kvalitet vode za navodnjavanje u plasteničkoj proizvodnji ogleda se kroz tri najbitnija aspekta. Fizičke osobine vode ogledaju se kroz njenu temperaturu i količinu čvrstih čestica. Da bi se izbeglo izlaganje biljaka "temperaturnim šokovima", potrebno je da voda prilikom navodnjavanja bude što približnija temperaturi zemljišta i vazduha u plasteniku. Obično je ta temperatura između 20-25oC. Voda za navodnjavanje u plastenicima ne bi trebala da je hladnija od 12 oC. Ukoliko se koristi voda iz gradskih vodovoda, ista bi trebala biti nasuta u bačve najmanje 12 sati pre navodnjavanja kako bi se zagrejala i u određenoj količini dehlorisala.
Biološki kvalitet vode ogleda se u odsutnosti različitih patogenih mikroorganizama koji mogu da uzrokuju oboljenja biljaka. Pored toga, prisustvo ovih mikroorganizama dodatno može kontaminirati zemljište i uz povećanu vlažnost i temperaturu, stvoriti idealno područje za njihovo delovanje i razvijanje.
Hemijski kvalitet vode merljiv je kroz više parametara koji definišu kvalitet vode. Pre svega oni se odnose na prisustvo ili odsustvo soli određenih minerala koje mogu ubrzati ili sprečiti usvajanje hranljivih materija od strane biljaka. Njih definiše elektroprovodljivost vode koja se meri EC metrom. Što je ona veća, veća je količina rastvorenih soli u vodi i obrnuto. Ta razmera potrebno je da se kreće u okvirima određene skale (EC 0-3 dS/m ili 0-2000 ml/l rastvorene soli) optimalne vrednosti, kako bi usvajanje vode, a preko nje i hraniva, bilo pogodno za biljku. Eliminisanje velikih količina soli iz vode može se vršiti dobrom drenažom i zalivanjem nešto većim zalivnim normama kako bi se preterane količine soli isprale u dublje delove i postale nedostupne za biljke. pH vrednost vode definiše baznost/kiselost vode. Optimalna vrednost pH za navodnjavanje blago je kisela do neutralna (6-7 pH) koja ispoljava najbolje uslove za usvajanje vode i hranljivih materija.
U plasteničkoj proizvodnji biljke nisu podložne direktnom uticaju padavina. Međutim, fizičkim i hemijskim sastavom zemljišta određeno je da se voda kreće kapilarno pa je tom prilikom prilikom izračunata potrebna količine vode. U ovom proračunu potrebno je u određenoj meri uzeti u obzir i nivo voda od padavina. Najbitniji faktor prilikom proračuna potrebne količine vode za navodnjavanje svakako su potrebe useva za vodom u određenim fazama vegetacije. Pored toga, vrlo bitno je poznavanje fizičko-hemijskih karakteristika zemljišta, odnosno, njegove tipologije. To definiše njegovu propusnost, odnosno sposobnost vode da se kapilarima spušta u niže slojeve. Generalno, glinovita tla dosta su manje propusna od peskovitih.
Pored navedenog, poželjno je obratiti pažnju na količinu vode koja isparava, odnosno, na evapotranspiraciju vode iz biljaka. Budući da je proizvodnja pod zaštićenim prostorom podložnija delovanju visokih temperatura, evapotranspiracija je tokom dana veća pa je potrebna i veća količina vode nego pri proizvodnji na otvorenom prostoru. Dodatno, važno je obratiti pažnju i na nivoe podzemnih voda koji dodatno definišu zalivne norme.
Za kontrolu prisutnosti vode u zemljištu praktično, koristi se tenziometar. Pored toga, proizvođači se vrlo često koriste vizuelnom metodom. Ovom metodom uzme se uzorak zemljišta na dubini 15-30 cm i pravi oblik gliste. Ukoliko se zemljište raspada, potrebno je navodnjavati, ukoliko je postojano vlažnost je idealna, a čim počne da se lepi i voda iz njega cedi, zemljište je prezasićeno vodom.
Tagovi
Autor
