Povrtarski grašak, osim za ishranu ljudi, ima i veliki agrotehnički značaj. Kao i ostale mahunarke obogaćuje zemljište azotom i rano tokom leta sazreva tako da posle njega ostaje dovoljno dug period povoljnih toplotnih uslova za gajenje naknadnih ratarskih i povrtarskih useva.
Povrtarski grašak (Pisum sativum L.) gaji se radi semena (krunci) koje se kao nedozrelo, dakle zeleno, koristi u ishrani ljudi za spravljanje variva (gotovih jela). Zrelo seme se u obliku brašna dodaje različitim pekarskim proizvodima kao cenjena proteinska komponenta. Sorte povrtarskog graška šećerca imaju sočnu mahunu i u ishrani ljudi koriste se kao boranija. Žetveni ostaci, odnosno zelena biomasa zbog visokog sadržaja ukupnih proteina (oko 12 odsto u suvoj masi) cenjeni su kao voluminozna stočna hrana.
Povrtarski grašak, osim za ishranu ljudi, ima i veliki agrotehnički značaj. Kao i ostale mahunarke obogaćuje zemljište azotom i rano tokom leta sazreva tako da posle njega ostaje dovoljno dug period povoljnih toplotnih uslova za gajenje naknadnih ratarskih i povrtarskih useva. Neki proizvođači posle graška seju soju za proizvodnju zrna u sistemu za navodnjavanje.
Načelna podela je izvršena prema tome da li se koristi samo zrno, kada govorimo o takozvanim "kruncima" ili se koriste mahune sa zrnom, kada govorimo o tzv. "šećercima". Kod nas najvećim delom se gaji grašak iz grupe "krunaca" sa sledećim sortimentom:
Krmni grašak i tritikale: Na vreme planirati pripremu hrane za stoku
Po obliku zrelog semena, najčešće se gaje sorte naboranog zrna.
Od sorata šećeraca najpoznatije su: hajnrih, engleski ljubimac i vodički šećerac (sorte sa visokim stablom), te degras i delikates.
Na isto zemljište dolazi posle četiri do pet godina. Nije probirljiv po pitanju preduseva, ali dobro je da predusev budu okopavine (kukuruz, šećerna repa, suncokret, paradajz, paprika), te strna žita i krmne kulture.
Grašak, međutim, izuzetno je dobra pretkultura za gotovo sve useve, jer rano napušta parcelu i obogaćuje zemljište azotom zahvaljujući bakterijama azotofiksatorima.
Na težim zemljištima obavlja se razrivanje, na dubini 40 - 50 cm. U ostalim slučajevima izvodi se duboko oranje na 25 - 35 cm dubine. Za prolećni grašak predsetvenu pripremu obaviti što ranije jednim drljanjem ili setvospremačem na dubini oko osam centimetra.
Pod osnovnu obradu zemljišta (oranje) uneti 200 - 300 kg/ha NPK mineralnog đubriva, odnosa 10:30:20, a pod površinsku pripremu zemljišta 200 - 300 kg/ha NPK (15:15:15). Drugi način đubrenja graška je da se nakon oranja unosi u zemljište 500 kg/ha NPK, odnosa 7:20:30. Potom se poravna drljanjem. Rano u proleće, čim zemljišni i vremenski uslovi dopuste, đubri se sa 300 kg/ha NPK mineralnim đubrivom (15:15:15) i zemljište predsetveno pripremi setvospremačem.
U uslovima kada se na korenu nisu formirale kvržice, grašak je potrebno pre cvetanja prihraniti sa oko 200 kg/ha KAN-a. Orijentacije radi, za ovo povrće je potrebno u proseku 30 do 40 kg azota, 80 do 100 kg fosfora i 40 do 60 kg/ha kalijuma. PK se zaorava tokom jesenje obrade zemljišta, dok azot u predsetvenoj pripremi zemljišta. U svakom slučaju, najbolje je norme đubriva odrediti na bazi agrohemijske analize zemljišta.
Inokulacija semena radi se pre setve specifičnom vrstom Rhisobium leguminosarium.
Ozime sorte seju se od 15. septembra do 5. oktobra da bi se do mrazeva razvile. Prolećne sorte sejati što ranije, praktično krajem februara, početkom marta, pa sve do sredine aprila.
Jesenja ili prolećna setva graška? Koje su prednosti i mane?
Za male baštenske i veće njivske površine, niski grašak sejemo na sledeći način: tri do četiri reda su na razmaku 20 cm u trake, a između traka je razmak 60 cm. Razmak zrna u redu je tri do pet centimetara (60 + 20 x 3 - 5 cm). Setva se može obaviti naizmenično, svaka tri do pet dana između pojedinih rokova.
Za potrebe konzervne industrije razmak setve iznosi 15 - 20 x 3 - 6 cm. Dubina setve je tri do pet centimetara. Time obezbeđujemo oko milion biljaka po hektaru. Količina semena varira od 150 - 280 kg/ha. Setva se obavlja pneumatskim ili preciznim mehaničkim sejalicama.
Moguća je i širokoredna setva graška: 40 x 3 - 4 cm. Tada količina semena iznosi 80 - 180 kg/ha. Visoki grašak (pritkaš) seje se u kućice, razmaka setve 60 - 70 x 20 - 30 cm, sa tri do četiri semenke u kućici.
Po izvršenoj setvi, ukoliko se uočava nedostatak vlage u površinskom sloju zemljišta, obavlja se valjanje useva rebrastim valjkom, eventualno plitkim drljanjem, ali je najbolja varijanta navodnjavanjem "veštačkom kišom". Na površinama gde je razmak setve 40 - 50 cm, moguće je izvesti nekoliko kultiviranja. U protivnom, neophodno je suzbijanje korova herbicidima.
Zaliva se pred cvetanje sa 30 - 50 L/m2 vode. Po potrebi, u slučaju suše, zalivanje se obavlja i u drugo vreme, s tim da je poželjno izvršiti jedno zalivanje pred početak plodonošenja.
Kod planiranja dinamike setve ne sme se prekoračiti maksimalni kapacitet berbe. S obzirom da tehnološka zrelost traje dva do tri dana, u jednom danu može se zasejati maksimalno trodnevni kapacitet berbe i prerade. U našim uslovima, prosečno trajanje berbe iznosi 22 do 30 dana, najčešće između 5. i 30. juna. Povoljni agrotehnički rok setve je od 1. do 31. marta. Pokazalo se da setvom graška posle 10. aprila, značajno umanjujemo prinos.
Grašak za suvo zrno brati kada su mahune na donjem delu stabla na prelazu iz žute u punu zrelost. Površina pod njim je zelenožuta.
Onaj za konzerviranje brati kada su mahune još jedre i zelene, ispunjene zelenim zrnom, koje se nalazi na prelazu iz mlečne u voštanu (žutu) zrelost. Zrno da je dostiglo 2/3 svoje veličine.
Berba se može obaviti dvofazno (specijalna kosačica, a posle berba samohodnim ili vučenim kombajnima). Prednost ima samohodni kombajn (Herbort, Matter Platt, FMC, Ploger, Selsbourn i dr.) za jednofaznu berbu. Učinak ovih kombajna je u proseku do 15 ha.
Ovršeno zrno osušiti (14 odsto vlage) i ostaviti u spremište. Zeleno odmah predati fabrikama, hladnjačama, tržnicama.
Prinosi zrelog iznose dve do tri tone po hektaru. Mahuna sa jednog hektara useva dobijamo od osam do 12 tona, dok zelenog zrna ranih sorata oko četiri t/ha, a kasnijih oko šest t/ha, mada korišćenjem novijih sorata graška prinos ide i do 10 t/ha.
Tagovi
Autor
