Grašak se do kraja novembra može još sejati u južnim područjima. Ali, poseban oblik je kasna zimska setva kada u zemlju polažemo seme koje ostaje neaktivno, uspavano, zbog niskih temperatura, prekriveno snegom.
Jedna od povrtlarskih vrsta koja ima izuzetno povoljno delovanje na zemljište je grašak. Osim što ćemo njegovom setvom obezbediti berbu, obogatićemo zemlju korisnim elementima, povećati njegovu plodnost i rahlost. Kao predusev deluje pozitivno na većinu drugih biljnih vrsta koje uzgajamo i doprinosi njihovoj rodnosti.
Setva graška tokom jeseni ima niz prednosti. U zimskom periodu ova kultura akumulira hranljive materije, pre svega azot, sprečava eroziju, može da se iskoristi kao zeleno đubrivo.
Nakon skidanja letnjih kultura ima dovoljno vremena da se zemlja obradi i pripremi za setvu koja se u kontinentalnim područjima obavlja tokom oktobra i početkom novembra, a u južnim i do kraja novembra. Cilj je da do pojave mraza, snega i niskih temperatura imamo mlade biljke koje su dovoljno narasle i razvile se da mogu izdržati takve uslove. Suviše ranom setvom one prerastu i postaju osetljive na mraz, dok kod suviše kasne, niske temperature mogu biti pogubne za biljke u fazi nicanja.
Možemo ga sejati u redove ili kućice. Kod setve u redove na pripremljenoj parceli ili gredici napravimo plitke kanale dubine do tri centimetra. Međuredni razmak je od 15 do 20 cm, a razmak u redu je od pet do sedam centimetra.
U ovom periodu mlade biljke mogu napasti lisne vaši i zbog toga usev treba redovno pregledati i pravovremeno štititi. Ponekad se javljaju i bolesti tipične za hladnije vremenske uslove. Oštre zime bez snežnog pokrivača mogu dovesti do izmrzavanja, a prevlažna sredina do truljenja. Kako bi smanjili gubitke, grašak možemo uzgajati u tunelima koji će ih zaštiti preko zime.
Prednost jesenske setve je što biljke nastavljaju da rastu u rano proljeće, ranije plodonose, imaju dovoljno vlage u zemljištu, uspeju da izbegnu neke opasne štetočine, a tu u prvom redu izbegavamo crvljivost plodova i štetu od žiška.
I pored toga što je tehnika skoro ista, prolećna setva može biti problematična iz više razloga. Potrebno je sačekati da se zemljište ugreje kako bi pristupili obradi i setvi. Obično je to u martu, ali nepovoljni uslovi mogu termin setve da odlože što povećava problem napada štetočina i pojave oboljenja. U nekim godinama proleća su suva i neophodno je zalivanje. Prednost je što u povoljnim uslovima grašak niče ujednačeno, biljke brzo rastu.
Poseban oblik je kasna zimska setva kada u zemlju polažemo seme koje ostaje neaktivno, uspavano, zbog niskih temperatura, prekriveno snegom. Prednost je što ovakvo seme klija i niče u veoma rano proleće. Biljke su izuzetno otporne, a usev izbegava najveći broj štetočina i bolesti.
Nedostatak je što nam treba veća količina semena, jer je veliki broj zrna koja će propasti. Drugi problem je neujednačeno nicanje i razvoj što stvara probleme tokom perioda vegetacije, oko zaštite i berbe.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
