• Priprema zemljišta
  • 19.10.2020. 18:00

Kako pripremiti zemljište za zimu i malčirati u zavisnosti od vrste povrća?

U zadnje vreme struka se često protivi oranju svake godine, a kada je ono neophodno i postoji li alternativa saznali smo od stručnjaka za povrtarstvo Nade Parađiković.

Foto: Nada Parađiković 
  • 229
  • 11
  • 0

Uobičajeni način pripreme zemljišta za zimu je da se ono na jesen prerilja ili preore. Međutim, struka se u zadnje vreme protivi takvom principu, jer ovakva obrada narušava korisne organizme u zemljištu, ali i gornji, najplodniji deo čime se smanjuje njegova plodnost.

Šta nam je onda činiti?

Dubina oranja zavisi od korisnih organizama

Na to pitanje nema jednostavnog odgovora, naglasio nam je stručnjak za povrtarstvo Nada Parađiković.

Oranje je i dalje najčešći način obrade zemljišta jer se u kratkom vremenu mogu obraditi velike površine, visok je stepen provetrenosti, a i moguće su njegove kombinacije, na primer sa unošenjem đubriva.

Treba orati početkom rane jeseni, ali to zavisi od optimalne vlage zemljišta. Pre njega površine treba očistiti od grubih biljnih ostataka. Takođe, važno je proveriti da li su u zemlji prisutne gliste i drugi korisni organizmi.

Broj glista pokazuje koliko je zemljište zdravo - privucite ih

"To se radi tako da se napravi presek zemlje, odnosno da se iskopa rupa dubine do 35 cm i pregleda prisutnost navedenih organizama", pojašnjava Parađikovićeva i dodaje da što je površinski sloj bogatiji njima, poruka je povrtaru da dubina oranja treba biti plića.

Oranje zavisi i od optimalne vlage zemljišta

Prema literaturi, u plodnom povrtnom zemljištu bi trebalo da živi oko 200 do 300 kišnih glisti po m2, a one prerade do 1.5 kg zemlje u humus.

Riljati zemlju ili ne?

Riljanje zavisi od tipa tla pa bi tako zbijena i teška trebalo prevrtati svake jeseni. To su ona glinena, a za njih struka preporučuje da se u ranu jesen prekopaju, preriljaju ašovom, motikom ili koriste vile kopačice. Na humusnim i onim rastresitim, priprema se obavlja trozubim ručnim kultivatorom kojim se zemlja rasitni, a krupne grude se usitne grabuljama i poravnaju.

Šta i kako sejati i saditi u jesen?

"Pri tome se u njega može ukopati kompost, organsko đubrivo, masa za zelenišno đubrenje koje se pomeša sa njim i popravlja njegova hemijska i fizička svojstva u obradivom sloju", savetuje naša sagovornica.

Kada i kako malčirati povrtno tlo?

Malčiranje zemljišta poboljšava i čuva njegovu strukturu, a ujedno se njime hrane korisne jedinke poput glista koje tu masu prerađuju u najbolje povrtno đubrivo. Stoga je ono dobra alternativa ranije spomenutim metodama.

"Jesenje malčiranje je važno jer usporava hlađenje zemljišta i tako produžuje razdoblje aktivnosti mikroorganizama u njemu."

Pojašnjava da je za malč idealna mešavina pokošene trave, naseckanih zelenih otpadaka i opalog lišća (sve osim lišća oraha, hrasta, bukve, jasena, javora, graba, lipe, bele topole, vrbe, jablana, jarebike, obične leske, platane i drugo) i slame.

Malč od usitnjene kore uglavnom se koristi na gredicama u parkovima, ali ga sada sve više koriste i povrtari amateri na svojim okućnicama.

"Usitnjena kora sprečava rast korova, štiti zemlju od isušivanja i erozije i ujednačuje temperaturne razlike. Međutim, ne podnose sve biljke malč od kore zato što sadrži tanine“, otkriva naša sagovornica.

U poslednje vreme je pod lupom javnosti zbog otkrivenih povišenih vrednosti teškog metala kadmijuma.

"Sloj treba da bude tanak, a prilikom kupovine treba obratiti pažnju na izvor kore i robu koja ispunjava zakonske i druge relevantne kriterijume", napominje.

Odabir malča zavisi od vrste povrća

Savetuje i koji su sve mogući izbori organskog malča zavisno od vrste povrća. Tako tvrdi da je za kupusnjače dobro dodati organsko đubrivo, kompost i slamu. Luk treba malčirati slamom, senom i piljevinom, plodonosno povrće slamom i pokošenom travom, zatim tikvenjače slamom, a lisnato povrće piljevinom. Dok će mahunarke dobro rasti pod pokošenom travom, senom i strugotinama drveta.

Đubrivo od koprive odlično deluje na biljke, a od nje se pravi i insekticid

"Kod malčiranja korenastog povrća treba biti oprezan jer je ono podložno truleži usled vlage koju može da stvori", pojašnjava stručnjak i dodaje da je njega dobro malčirati peskom, strugotinama, sitnom slamom, ali i sušenom usitnjenom koprivom.

Osim toga, u jesen se preporučuje zajedno sa malčem dodati peletirano organsko đubrivo, fermentisano stajsko đubrivo ili kvalitetan kompost.


Tagovi

Priprema zemljišta Povrtna zemlja Nada Parađiković Oranje Riljanje Malčiranje Povrće


Autorka

Martina Popić

Više [+]

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.