Karfiol se seje u februaru u zatvorenom, a presađuje u martu i aprilu

Karfiol (Brassica oleracea) je dvogodišnja zeljasta biljka iz porodice kupusnjača. Uzgaja se radi metamorfoziranog cveta koji je nastao kao rezultat redukcije cvetnih stabljika. Potiče s Mediterana i Bliskog istoka, a raširena je po celom svetu.

Karfiolu ogovaraju blago kisela tla, a važna je i njegova priprema 

Karfiolu se uzgaja od ranog proleća do kasne jeseni iz rasada. Dobro uspeva u uslovima umerene temperature od 13 do 20°C i dovoljne vlage u zemljištu i vazduhu. Zahteva tlo slabo kisele reakcije (pH od 6 do 6.5), bogato humusom.

Osnovna obrada zemljišta obavlja se obavezno u jesen na dubinu od 25 do 30 cm, a poorano tlo treba prezimeti u otvorenim brazdama. Priprema tla za presađivanje počinje odmah u proleće i sastoji se od kultivacije, drljanja i valjanja. Smatra se da je valjanje bitno jer kupusnjače ne podnose rastresito tlo.

Kod kasnog karfiola koji dolazi kao postrni usev, zemlja se ore i odmah priprema posle skidanja prethodnog. Na istu površinu karfiol se sadi nakon tri godine, jer kupusnjače napada dosta bolesti i štetočina. Dobri predusevi su lucerka, paradajz, krompir, grašak, ječam, pšenica i dr.

Setva u plasteniku ili na otvorenom

Rane sorte sejemo na otvorenu gredicu u junu i julu, a presađujemo krajem avgusta i početkom septembra. U kontinentalnim krajevima kasne sorte seju se u topao plastenik u februaru, a rasad se presađuju u martu i aprilu. Kod uzgoja iz semena preporučuje se korišćenje semena velike klijavosti (najmanje 90 odsto).

Kako proizvesti rasad karfiola za kasnu sadnju?

Karfiol sejemo u plastenik ili staklenik, u redove razmaka 10 cm. Razmak između semenki u redu je oko 2,5 cm, a dubina setve dva centimetra. Kada biljke razviju između tri i pet listova presađujemo ih na gredicu. Rane sorte sade se na razmak 50 x 50 cm, a kasne na 60 x 60 ili 80 x 70 cm. Za metar kvadratni potrebne su dve do četiri stabljike iz rasada. Mini karfiol prečnika glavica pet do osam centimetra sadi se u sklopu od 20 - 40 biljaka/m².

U kontinentalnom delu, proletni uzgoj je najčešći u plastenicima, a kada su spoljne temperature iznad 20°C (najčešće tokom aprila) i kada su dani sunčani, potrebno je koristiti mrežu za zasenu ili koristiti druge načine da se smanji intenzitet svetlosti i temperature unutar plastenika.

Zasenjivanjem plastenika sprečite ožegotine na plodovima biljaka

Vegetacija karfiola traje od 60 do 200 dana, pa se razlikuje nekoliko vegetacijskih sorti. Uzgoj vrlo rane i rane traje oko 60 dana, srednje rane 75 - 85, a srednje kasne do kasne od 120 - 200 dana.

Važno je đubrenje i suzbijanje korova u početku rasta karfiola

Od mera nege najvažnije je plevljenje u početku rasta karfiola, uz redovno okopavanje. Za vreme sušnog perioda potrebno je obilno zalivanje. Budući da ima velike zahteve za vodom idealnim za uzgoj na veliko smatra se onaj gde je primenjen sistem za navodnjavanje i to kap po kap jer sistem za navodnjavanje putem orošavanja ostavlja glavice vlažnima te su one podložne napadima raznih uzročnika bolesti.

Takođe, karfiol ima i velike zaheve prema hranivima. Što se tiče đubrenja, treba dodati oko 25 t/ha zrelog stajnjaka, a u proletnom razdoblju je potrebno dodati 400 do 600 kg/ha NPK mineralnog đubriva ili na manjim površinama 40-60 g NPK đubriva po m². Napominjemo da ovu količinu treba rasporediti prema fenofazama razvoja biljke. Dobri rezultati postižu se i malčiranjem tla oko biljaka kompostom. Želite li da uzgajate karfiol na većim površinama i imati kvalitetan plod, treba izvršiti analizu tla i na osnovi toga od ovlašćenih ustanova možete dobiti preporuke za pravilno đubrenje i prihranu.

Treba zaštititi glavice kako ne bi požutele

Kod visokih temperatura vazduha iznad 28°C, glavice se ne razvijaju dobro jer ostaju sitne, rastresite i nemaju tržišnu vrednost. Kada kupujemo karfiol uvek gledamo da njen cvet bude bele boje, a kako bi se dobile snežno bele glavice i sprečilo njihovo žućenje od delovanja sunca, glavicu treba obaviti spoljnim listovima te zavezati kako bi im stvorili senku.

Berba i prinosi

Prinosi karfiola za ranu proletnu proizvodnju mogu biti od 25 do 30 t/ha, a prinosi jesenskih sorti kreću se od 20 do 25 t/ha. Berba se obavlja ručno, a na velikim površinama mehanizovani se prikupljaju cvetovi i na taj način se ubrzava proces berbe. Bere se za vreme suvog i sunčanog vremena odsecanjem cvetova s lišćem koje ih obavija, a nakon toga se listovi skrate toliko da samo s bočnih strana zaštićuju cvatove. Nakon berbe važno je zaštititi ubrane cvetove od sunčevog svetla kako ne bi došlo do promene njihove boje. Kod zakasnele berbe može doći do izduživanja cvetnih grana cvetova koji gube i boju. U skladištu se može čuvati do mesec dana na temperaturama 0°C uz relativnu vlagu vazduha 95-99 odsto.

Karfiol je vrlo zdravo povrće koje sadrži antioksidanse, belančevine, fitohemikalije, ugljinohidrate, masti i vlakna, a uz to ima vrlo malo kalorija – tek 25 u 100 grama. Bogat je vitaminom C, vitaminima B grupe, te vitaminima A, E i K. Danas se karfiol uzgaja u celom svetu, a najveći proizvođači su Francuska, Italija i zemlje Bliskog istoka.