Zasenjivanjem plastenika sprečite ožegotine na plodovima biljaka

Trenutni vremenski uslovi pogoduju nastanku ožegotina na listovima i plodovima plodonosnog povrća. Posebno je to izraženo u plasteničkoj proizvodnji odnosno obliku proizvodnje koji se odvija ispod različitih oblika plastičnih prekriva. Navedeni materijali propuštaju sunčeve zrake različite valne dužine i značajno povećavaju temperaturu u prostoru u kom se uzgajaju biljke. U takvim uslovima stvaranje bilo kakvog oblika senke na pokrovnom materijalu od ključne je važnosti za održavanje optimalnih metaboličkih procesa u biljkama.

Uticaj visokih temperatura i svetlosti na biljke

Temperatura je faktor koji uz svetlost u najvećoj meri utiče na biohemijske procese i promene na staničnom nivou biljaka. Ekstremna odstupanja od optimalnih temepraturnih granica svoje negativne posledice imaju po vegetativni i generativni porast biljaka.

Budući da većina povrtarskih kultura koje se intenzivno uzgajaju u zaštićenim prostorima spada u skup mezofilnih biljaka koje svoj maksimalni razvoj imaju pri umerenim temperaturama (10-30^oC), visoke temperature negativo utiču na razvoj istih. Uticaj visokih temperatura najpre se ispoljava u denaturalizaciji proteina i povećanom disanju i transpiraciji biljaka pri čemu dolazi do gubljenja turagora u biljkama, a kasnije i do sušenja. Pri temperaturama od preko 40^oC dolazi do narušavanja fiziološko-biohemijskih procesa u biljkama i konačno često do sinteze otrovnih i štetnih materija u biljkama. To se na pojedinim biljkama manifestuje kao gorak ukus. Povećana temperatura u pojedinim kulturama (lubenica) može dovesti i do smanjenja akumulacije šećera.

Negativan uticaj visokih temperatura može uz prisustvo dužeg trajanja dnevne svetlosti da rezultira prelaskom biljaka (spanać) u generativnu fazu i stvaranjem semena umesto zelene mase. Takođe, visoke temperature koje traju duži vremenski period negativno utiču na proces fotosinteze. Ujedno pri visokim temperaturama dolazi do izduživanja tučka pa je oplodnja biljaka dosta teža što konačno može da uzrokuje deformitete ploda budući da je plod zametnut u nepovoljnim uslovima. Istraživanja pokazuju da iako zemljište može biti dovoljno snabdeveno kalcijumom (Ca), visoke temperature i niska relativna vlažnost mogu negativno uticati na njegovo usvajanje i dovesti do pojave bolesti truleža vrha ploda.

Materijali za zasenjivanje

Za obezbeđivanje optimalne talasne dužine dnevne svetlosti koriste se različiti pokrovni materijali. Praksa nudi različite mreže za zasenjivanje različitog stepena gustoće. Stepen gustoće kreće se od 10 do 90%. Za povrće i začinsko bilje i većinu cveća preporučena gustoća mreže je 30-40%. Za proizvodnju tropskog ukrasnog bilja poput orhideje, fikusa i filodendrona gustoća mreže pruža senu od 50-80%. 

Materijali za mreže su polietilen (kao i za folije) i polipropilen različitih načina tkanja. U zavisnosti od načina tkanja i rasporeda tkanine limitira se i gustoća mreže. U praksi se za zasenjivanje do 50% koriste zelene mreže, dok se za veće stepene zasene najčešće koriste mreže tamnijih boja. Takođe, u upotrebi su i bela, žuta, plava, siva i crna mreža. 

Prirodni načini zasenjivanja

Pored upotrebe mreža za zasenjivanje plastenika u praksi se koriste različiti načini prirodnog zasenjivanja plasteničkih kultura. Najprije su tu u upotrebi kreč i zemlja. Kreč se može koristiti kao premaz preko folije plastenika, a u zavisnosti od stepena razblaženja definisan je i stepen zasenjivanja plastenika. Sa krečom mogu se upotrebljavati i dodaci koji će omogućiti njegovo prijanjanje za foliju i onemogućiti brzo ispiranje sa folije. Od prirodnih preprata najčešće su u upotrebi mleko, ulje, deterdžent.

Upotreba zemlje je najjednostavnije rešenje, ali i najkratkoročnije. Slično kao i upotreba kreča od stepena razblaženja zemlje zavisiće i stepen zasenjivanja površine. Svi navedeni načini zasenjivanja su ekonomski racionalni, ali vrlo kratkoročni. Pri tome vrlo važno je pažnju obratiti na upotrebu hemijskih boja koje mogu oštetiti foliju plastenika, posebno ukoliko je stara folija, ali i negativno uticati na konstrukciju palstenika.

Korišćenje zaštitnih premaza

Pored korišćenja folija i prirodnih načina zasenjivanja u upotrebi su i različiti premazi za plasteničku foliju. Za razliku od prethodnih načina zasenjivanja proizvodne površine, zasenjivanje premazivanjem je dugoročnije i optimalnije za rast i razvoj biljaka.

Naime, premazni materijali se u upotrebi ponašaju kao redukujući filteri koji propuštaju svetlost tačno određene talasne dužine. Ovaj spektar svetlosti omogućuje optimalan rast i razvoj biljaka, a ujedno i smanjuje temperaturu u plasteniku za 3-5^oC. Sa druge strane, upotreba mreže kao fizičke barijere ne smanjuje talasnu dužinu svetlosti nego samo sprečava prodor sunčevih zraka. 

Svakako pored svega navedenog vrlo važno je da plastenik bude tako pozicioniran, da se u najtoplijem delu dana svetlost u određenoj količini umanjivala. Pri tome je vrlo bitno obratiti pažnju na stvaranje senke.