U intenzivnoj proizvodnji posebnu pažnju treba posvetiti monitoringu i merama koje će dugoročno otkloniti potencijalnu opasnost od procesa degradacije, odnosno smanjenja plodnosti zemljišta u objektima zaštićenog prostora.
Proizvodnja povrća u zaštićenom prostoru, najčešće podrazumeva gajenje biljaka na zemljištu na kom je sam objekat izgrađen. Imajući u vidu da je reč o intenzivnoj proizvodnji koja zahteva velika ulaganja, jasno je da je kvalitet zemljišnog supstrata često od presudnog značaja za njen uspeh.
Korenov sistem biljaka koje rastu u zaštićenom prostoru, kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Beograd Violeta Veličković, ima određene anatomske specifičnosti koje utiču na usvajanje hraniva. Odgovarajuća struktura i sastav zemljišta, njegova pH vrednost, klimatski i biotički činioci i kvalitet vode za navodnjavanje se zato moraju kontrolisati i analizirati pre, kao i tokom procesa proizvodnje.
"Proizvodnja povrća u zaštićenom prostoru spada u najintenzivnije u biljnoj proizvodnji. Zaštićeni prostor obezbeđuje smanjenje rizika usled uticaja nepovoljnih klimatskih uslova tokom jesenjeg, zimskog i prolećnog perioda, ali i vrlo uspešnu zaštitu od visokih temperatura u letnjim mesecima", kaže Veličkovićeva i dodaje da je rezultat upravljanja mikroklimatskim uslovima tokom čitave godine, shodno biološkim zahtevima gajene biljke, značajno povećanje prinosa po biljci, samim tim i po jedinici površine.
Zato, kako kaže ovaj stručnjak, u ovoj vrlo intenzivnoj proizvodnji posebnu pažnju treba posvetiti monitoringu i merama koje će dugoročno otkloniti potencijalnu opasnost od procesa degradacije, odnosno smanjenja plodnosti zemljišta u objektima zaštićenog prostora.
"Plodnost zemljišta je njegova sposobnost da istovremeno obezbeđuje biljke vodom, hranljivim materijama i kiseonikom, uz odgovarajuću toplotu u toku čitavog vegetacionog perioda. Osim toga, ono treba da bude rastresito, kako bi se obezbedio normalan razvoj korenovog sistema, kao i da u njemu nema štetnih materija", kaže savetodavac i dodaje da je zato plodnost kompleksna osobina zemljišta i uslovljava je veliki broj činilaca.
"Stoga je potrebno sprovoditi sistematsku kontrolu plodnosti zemljišta ostvariti očekivane prinose, kao i sprečiti proizvodnju nekvalitetne i kontaminirane hrane."
Podsetimo da je potrebno redovno unositi organsku materiju u zemljište, jer povrtarske kulture dobro uspevaju na onom bogatom humusom. Njegovu količinu možete povećati dodavanjem humusa, komposta, vermikomposta ili setvom biljaka za zelenišno đubrivo.
Osim dodavanja đubriva, možemo delovati na strukturu zemljišta, propusnost, sadržaj vode. Za uzgajane kulture je pogubno ako dođe do zbijanja, smanjenja sadržaja organskih materija. Kada radimo obradu, osim đubriva možemo dodati pesak, piljevinu, krečnjak, zeolit i drugo.
Izvori
Tagovi
Autor
