• Prihrana paradajza
  • 19.04.2020. 10:00

Negujte paradajz kokošijim i đubrivima koje imate na gazdinstvu

Žućenje listova veoma je česta pojava kada gajimo ovo povrće, a može se izbeći pravilnim postupanjem sa biljkama i dobrom prihranom.

Foto: Depositphotos/mynewturtle
  • 4.093
  • 203
  • 0

Plodovi paradajza su ponos svake bašte, ali uzgoj ovog povrća ima i svoje izazove. Veoma često možemo primetiti na biljkama da je došlo do pojave žutih listova. Mnogobrojni su razlozi koji dovode do toga. Neki od njih su stres zbog presađivanja, nedostatak ili višak hraniva, temperaturni šokovi, višak ili manjak vlage, napad štetnih organizama ili pojava biljnih bolesti, kao i prirodni proces odumiranja listova.

Ublažite stres nastao rasađivanjem

Presađivanje uvek izaziva neku vrstu stresa. Mlade biljke trebaju se prilagoditi novoj sredini. Tom prilikom dolazi do oštećenja korena što rezultira slabijom ishranom useva. Biljka se prilagođava novonastaloj situaciji i pokušava zaštiti najmlađe delove, koji su ujedno i tačke rasta. Zbog toga dolazi do žućena starijih listova. Ukoliko su oni najstariji, odnosno, donji, već požutili treba ih pažljivo ukloniti. To će omogućiti biljci da hraniva i vodu usmeri na mlađe delove. Takođe, poboljšaće se ventilacija što će smanjiti pojavu oboljenja i napad štetočina.

Kako proizvesti kvalitetan rasad paradajza?

Međuredni i redni razmak takođe može delovati na pojavu žućenja. Suviše gusta sadnja sprečiće provetravanje i osvetljenost donjih delova biljaka. Kako bi izbegli ovo, zbog slabe osvetljenosti nikada ih ne treba saditi pregusto.

Nedostatak ili višak vlage može dovesti do toga da mu listovi požute. Ukoliko biljka pati od nedostatka vode, pokušaće da se zaštiti uvrtanjem listova. Kada takvo stanje potraje rezultiraće žutilom. Prekomerno zalivanje i višak vlage mogu dovesti do promena u sistemu ishrane i propadanja korena. Sve to na kraju rezultira propadanjem listova.

Dobra ishrana kao najbolja preventiva

Nepravilna ishrana useva jedan je od glavnih faktora koji utiču na ovu pojavu. Manjak ili višak hranjivih elemenata dovodi do pojave različitih simptoma. Najčešće je žućenje izazvano nedostatkom azota. Manjak ovog elementa, prvo će se manifestovati na donjim listovima. Osim ove pojave azot deluje i na pojavu malih plodova koji ubrzano dozrevaju. Problem njegovog nedostatka možemo rešiti dodavanjam đubriva koja sadrže azot. To su uglavnom prirodno đubrivo od koprive, onda kokošije đubrivo. Sa dodavanjem azotnih hraniva ne treba preterivati jer ukoliko se javi višak ovog elementa, on ima štetno destvo na gajene biljke.

Nedostatak fosfora manifestuje se ljubičastom bojom listova. Ovo je veoma česta pojava kada je mladim usevima hladno i zbog toga nisu u mogućnosti da ga usvajaju. Međutim, postoje sorte paradajza koje prirodno imaju jače izraženu ljubičastu nijansu listova i na to treba obratiti pažnju. Ukoliko se njegov nedostatak manifestuje kroz duži vremenski period može dovesti do propadanja listova, a biljke zaostaju u porastu.

Počnite na vreme sa prihranjivanjem povrća

Simptomi žućenja mogu zahvatiti pojedinačne listove, određene etaže ili celu biljku. Svaki element koji nedostaje u ishrani, može izazvati karakteristične simptome. Nedostatak magnezijuma, cinka, kalijuma i drugih minerala deluje na promenu boje zelenih delova biljke.

Da bi smo ovo sprečili potrebno je redovno da prihranjujemo. Prva prihrana obavlja se 10 do 15 dana posle presađivanja, kada se biljka primila na stalno mesto. U istim intervalima prihranjivanje se nastavlja tokom sezone, a đubriva se prilagođavaju fazama rasta paradajza.

Miks hraniva za dobar rast i rod

Da napravite sami kokošije hranivo, potrebno je da uzmete 200 do 250 grama kokošijeg đubriva i razblažite ga sa 10l vode. Dobijena smesa dobro se promeša i ostavi da odstoji 24 sata. Ovim hranivom obavljati zalivanje u količini dva do tri litra po biljci.

Kako i kada primeniti đubriva u povrtnjaku?

Miks đubrivo priprema se od kokošijeg, pepela, kvasca i vode. Potrebno je: 10l vode, kesica suvog kvasca (10g), 5 kašika šećera, 0,5l pepela od drveta i 0,5l kokošijeg đubriva.

Svi sastojci se dobro izmešaju i ostave da stoje jedan dan. Miks se primenjuje razblažen sa vodom u odnosu 1:10. Za mlade biljke, on je nešto blaži, u razmeri 0,5:10 dok za biljke u cvetu i rodu može biti i do 1,5:10.


Tagovi

Nega paradajza Prihranjivanje paradajza Višak hraniva Napad štetočina Gusta sadnja List paradajza Nepravilna ishrana Ishrana biljaka Nedostatak fosfora Prva prihrana Kokošije đubrivo Miks đubrivo


Autorka

Ranka Vojnović

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Posebno mesto u našoj organskoj bašti zauzima veoma stara i retka sorta graška u mahuni. #mojepovrće... Pročitaj celu belešku »