• Proizvodnja rasada
  • 17.03.2018. 10:30

Kako proizvesti kvalitetan rasad paradajza?

Prema rečima diplomiranog inženjera poljoprivrede Borka Ivanovića, iz PSSS Čačak, rasad paradajza najčešće se proizvodi u zaštićenom prostoru, dok se za kasno gajenje može proizvesti na otvorenom polju i na otvorenim lejama. Najbolji objekti za ovaj posao su oni koji imaju mogućnost dopunskog zagrevanja vazduha i zemljišta.

Foto: Flickr / Aris Papachristou
  • 7.411
  • 202
  • 1

Savremena proizvodnja paradajza nezamisliva je bez proizvodnje tog povrća iz rasada. Glavni razlog je to što se rasad gaji u kontrolisanim uslovima, pa se biljke optimalno razvijaju. Od uslova uspevanja u tom periodu ne zavisi samo spoljašnji izgled, već i mogućnost da biljka ranije ili kasnije cveta, te ostvari visok prinos. Za svaki hibrid paradajza rasad mora biti optimalno razvijen, a to omogućava brzo obnavljanje korena i dalji rast biljaka.

 

Za ranu sadnju najbolja je proizvodnja rasada u zatvorenom

 

Prema rečima diplomiranog inženjera poljoprivrede Borka Ivanovića, iz PSSS Čačak, rasad paradajza najčešće se proizvodi u zaštićenom prostoru, dok se za kasno gajenje može proizvesti na otvorenom polju i na otvorenim lejama. Najbolji objekti za ovaj posao su oni koji imaju mogućnost dopunskog zagrevanja vazduha i zemljišta. U objektima sa grejanjem proizvodi se rani rasad, koji se sadi 60-80 dana nakon nicanja i najčešće se proizvodi pikiranjem. Objekti bez dopunskog zagrevanja služe se za proizvodnju srednje ranog ili kasnog rasada, jer je u njima setva moguća tek u martu za vrste otpornije na mraz. Međutim, pri gajenju rasada, bez obzira na tip objekta, moraju biti obezbeđeni optimalni uslovi koji se razlikuju u zavisnosti od vrste i sorte povrća.

 

Proizvodnja rasada povrća tehnikom pikiranja

 

Tipovi rasada prema vremenu dospevanja i načinu gajenja

 

Ivanović podseća na to da postoje rani, srednje rani i kasni rasad paradajza, a on takođe može biti rasad "golih žila" ili se može gajiti u saksijama i kontejnerima. Rani rasad presađuje se u fazi kotiledona ili prvog pravog lista. To je najčešći način gajenja za proizvodnju u plastenicima i rano gajenje u bašti. Gusti rasad je najčešće namenjen za uzgoj srednje ranog i kasnog povrća na njivi, a ređe za gajenje u zaštićenoj bašti. Rasad iz saksija, to jest hranljivih kocki, "džifi" saksija, kontejnera i plastičnih vreća dobija se sa pikiranjem ili bez njega.

 

Za dobijanje dobrog rasada neophodno kvalitetno - deklarisano seme

 

Bez pikiranja se gaje vrste koje ne podnose presađivanje, kao i vrste koje se uzgajaju u takozvanoj industrijskoj proizvodnji i pri setvi piliranog semena. Pri proizvodnji rasada na zemljištu pokrivenom plastikom potrebno je uneti 3-5kg zgorelog stajnjaka i 30-80g NPK đubriva po kvadratnom metru. Kada je reč o uzgoju rasada u saksijama, hranljivim kockama i kontejnerima, njih treba napuniti kvalitetnom smešom. Borko Ivanović naglašava da za proizvodnji rasada treba koristiti kvalitetno seme visoke biološke vrednosti dodajući da je seme pre setve neophodno dezinfikovati preparatima za zaprašivanje.

 

Kada i kako sejati seme za rasad paradajza?

 

Vreme setve u zaštićenom prostoru se utvrđuje se prema vrsti, nameni i mestu gajenja, to jest prema klimatskim uslovima regiona. Setva se može obaviti ručno ili mašinski, na međuredni razmak 5-10cm i razmak u redu 1-5cm. Treba reći i to da setva u redove ima prednost, jer se seme bolje raspoređuje. Seme se nakon setve pokriva slojem sitnog, prosejanog komposta ili zemljišne smeše. Setva u saksije, hranljive kocke ili plastične vreće primenjuje se za sve vrste koje slabije obnavljaju koren ili koje su osetljive na povredu korenovog sistema. Za setvu paradajza u saksije, hranljive kocke ili kontejnere, treba koristiti seme visoke biološke vrednosti. 

 

Kakvi sistemi kontejnerske proizvodnje postoje?

 

Svako seme treba da daju novu biljku i zato se u saksije seje samo po jedna semenka. Sada postoji veliki broj sistema kontejnerske proizvodnje kao što su "paper pot" sistem ili "culto" sistem. Zatim "speedling" sistem za koji je karakteristično da proizvodnja rasada traje relativno kratko.


Povezana biljna vrsta

Paradajz

Paradajz

Engleski naziv: Tomato | Latinski naziv: Lycopersicum esculentum

Paradajz je jednogodišnja biljka iz porodice Solonaceae. Gaji se u plastenicima, staklenicima i na polju. Deli se na srednje rane i kasne. Ima dobro razvijen vretenast koren s... Pročitaj više »

Izvori

Poljoprivredna stručna služba Srbije


Tagovi

Paradajz Povrće Povrtarstvo Borko Ivanović Seme Rasad Setva


Autor

Marinko Tica

Marinko je profesor književnosti s višegodišnjim novinarskim iskustvom u elektronskim medijima. Naročito je zainteresovan za teme i zbivanja u agraru, a zamenik je urednika na Agroklubu.