Pikiranjem rasada do ujednačenijeg rasta, ranije berbe i većeg prinosa

Pod pojmom pikiranje se podrazumeva presađivanje biljaka iz rasada na gredice, u saksije ili veće kontejnere odnosno pikiranje predstavlja presađivanje koje se obavlja pre sadnje na stalno mesto.

Pri proizvodnji presadnica povrća i cveća veći je utrošak ljudskog rada nego pri direktnoj setvi semena, ali postoje brojne prednosti ovakvog načina uzgoja. Na primer, veća je iskorišćenost semena, moguće je ranije proizvoditi povrće na otvorenom, postiže se ujednačeniji rast biljaka, te ranija berba i veći prinosi jer su ranije formirani plodovi krupniji.

Sve o uzgoju uspešnog rasada

Pikira se nakon razvoja prvih listova ili kotiledona

Biljke iz rasada se pikiraju obično nakon razvoja prvog para listova, a u nekim slučajevima i nakon razvoja kotiledona kada prvi par listova tek počnu da se razvijaju. Prednost pikiranja je to što presađivanjem na veće razmake biljke dobijaju veći vegetacijski prostor, a to znači više svetlosti, hraniva i vode. Ono služi prvenstveno za regulisanje rasta biljke i dozrevanja te se njima postiže ranija berba, odnosno skraćuje se vegetacija. Takođe, prilikom presađivanja eliminišu se nedovoljno razvijene ili oštećene biljke.

Biljke su nakon 20-ak dana od nicanja spremne za pikiranje

Preporučuje se da se pikira plodonosno povrće poput paradajz, paprike, patlidžana i slično i to s pojavom prvog pravog lista, a celer u stadijumu razvoja dva prava lista. Mlade biljčice su nakon 20 do 25 dana od nicanja spremne za pikiranje.

Dakle, u fazi razvijenih kotiledona ili prvih listova male biljke nežno se vade iz kontejnera i pikiraju, odnosno presađuju u zasebne veće kontejnere, saksije ili na neko drugo mesto uzgoja. Prilikom čupanja biljčica, treba ih držati za listove, jer je mlada stabljika izuzetno nežna i osetljiva. Svakako pomozite sebi korišćenjem štapića (grančica, štapić za roštilj, manji nož i sl.) za lakše vađenje, odnosno da odvojite zemlju od posude, te biljku prihvatite što bliže korenu kako joj ne bi ozledili stabljiku i polako izvucite. 

Ovim procesom biljke prolaze kroz stres, a na njega reaguju kratkotrajnim zastojem u rastu, što se ogleda u skraćenoj i debljoj stabljici s razvijenijim korenom te ranijim cvetanjem. Ipak, kako ne bi doživele temperaturni šok, supstrat u kojih ih presađujemo treba biti temperature od 15 do 20°C. Dakle, ako supstrat držite napolju, svakako ga unesite dan pre pikiranja na višu temperaturu. 

Pre i nakon pikiranja zaliti biljke

Supstrat ne sme biti suv kada se radi pikiranje, zato se preporučuje da mlade biljke zalijete bar nekoliko sati pre kako bi olakšali njihovo vađenje i smanjila se mogućnost oštećenja, pogotovo ako se korenje ispreprelo. 

Prilikom premeštanja biljaka treba ih oprezno vaditi kako se ne bi oštetio koren, došlo do pucanja stabljike ili lomljenja listova. Takođe, nakon pikiranja biljke preporučuje se zaliti ih vodom i to sobne temperature.

Pikiranje paprike - koje su najčešće greške?

Biljke se sade do prvih kotiledonskih listova

Pikirani rasad sadi se do prvih kotiledonskih listova čija je funkcija hvatanje svetlosti za prvu fotosintezu kako bi se pravi listovi, ali i ostatak biljke mogao razvijati.

Saksije se napune supstratom, ali ne do vrha. Nakon toga supstrat je potrebno pritisnuti, a prstom se u supstratu utisne rupa u koju se stavi biljčica s korenom. Zatim se posuda nadopuni supstratom i lagano pritisne, ali ne prejako da se supstrat ne zbije kada biljčicu zalijete vodom. To se radi kako bi se istisnuo zrak i biljka što bolje primila.

Kvalitetan rasad pre presađivanja na stalno mesto moraju biti optimalne visine, imati dobro razvijene listove i što deblju, ali savitljivu stabljiku.