• Korenasto povrće
  • 26.06.2020. 07:30

Povoljni su uslovi za pojavu bolesti lišća korenastog povrća

Česti letni pljuskovi s vrelim danima stvorili su idealne uslove za razvoj bolesti korenastog povrća, a najčešće se javljaju palež lišća, pegavosti i pepelnica.

Foto: Depositphotos/orestligetka.ukr.net
  • 97
  • 5
  • 0

Kišni uslovi, visoka vlaga kao i temperature, idealne su za zarazu useva korenastog povrća raznim gljivičnim bolestima koji uzrokuju loš kvalitet lišća što se na kraju odražava i na prinos korena. Česti letni pljuskovi s vrelim danima pogoduju vrlo brzom širenju bolesti.

Kako piše stručnjak Milorad Šubić, prema iskustvima iz prethodnih sezona ranija i jača pojava bolesti lišća korenastog povrća značajno umanjuje prinos, a već slabija pojava lisne pegavosti celera onemogućuje prodaju i konzumaciju lišća kao vrlo tražene začinske namirnice.

Šargarepu napada palež lišća, celer pegavost, a peršun pepelnica

Palež lišća šargarepe (Alternaria dauci) je najčešći uzrok sušenja nadzemnog dela. Na zaraženim listovima nastaju malene ovalne svetložute pege koje kasnije posmeđe i na kraju postaju crne. Kako pišu Dženi Ekman i Len Tezoriero u brošuri "Pests, Diseases and Disorders of Carrots, Celery and Parslex" lezije mogu nastati na peteljkama što uzrokuje sušenje lišća i lomove pre žetve. Kako zaraza napreduje, tako se pege spajaju, a zaraženo lišće suši i usev izgleda kao da je spaljen. Treba napomenuti da zaraze pred kraj vegetacije ne utiču bitno da rod.

Uzgoj šargarepe: Ranija setva za bolji prinos i veći sadržaj karotena i šećera

Sivu pegavost lišća celera uzrokuje patogen Septoria apiicola, a kod jake zaraze ovom gljivicom lišće se potpuno osuši što može uzrokovati i propadanje korena. Pri napadu se prvo pojave žute pege na krajevima listova koje kasnije postanu smeđe, a oni venu i žute spolja prema unutra. Simptomi se prvo javljaju na starijem lišću i onom bliže zemlji.

Pegavost lista peršuna uzrokuje gljivica Septoria petroselini, a bolest se prepoznaje po uglastim ili ovalnim žutim pegama koje su odlikuju tamnijim krajem. Kasnije se pege spajaju i bolest zahvata sve veću površinu. Simptomi se mogu javiti i na peteljkama, a prevencija za ovu bolest je setva tretiranog semena i pravilan plodored.

Koje su biljke dobre, a koje loše komšije u bašti?

Simptom pepelnice peršuna (Erysiphe heraclei) je pepeljasta prevlaka na listovima što umanjuje njegovu tržišnu vrednost. Razvoju bolesti pogoduje toplo vreme i visoka vlaga vazduha. Zaražena biljka crpi rezerve kako bi stvorila novo lišće, a to utiče na kvalitet korena. Isti simptomi i štete nastaju i kod pepelnice šargarepe.

Potrebna vlaga i visoke temperature

Ove bolesti se održavaju na zaraženim i zaostalim biljnim ostacima u polju, odnosno moguć je prenos i zaraženim semenom. Razvoju bolesti pogoduje noćno vlaženje lišća padavinama ili jutarnjom rosom, kao i topli dani s temperaturama iznad 26°C. Stoga se proizvođačima korenastog povrća preporučuje da pregledaju polja i obave preventivnu zaštitu.

Zaštita useva

Treba napomenuti da se ranu šargarepu koja se vadi u drugoj polovini juna ne preporučuje tretirati fungicidima, a na takvim bi se poljima trebalo koristiti mikrobiološka sredstva koja sadrže Bacillus subtilis. Isto vredi i za useve peršuna i celera korenaša.

Kako pravilno uzgajati peršun?

S obzirom na to da proizvođači mogu da očekuju bolesti na usevima, savetujemo da redovno prate zdravstveno stanje povrća pogotovo ako plodove planiraju da skladište tokom zime. Ako se uoče simptomi bolesti, treba početi sa zaštitom s nekim od zaštitnih sredstava, po preporuci stručnjaka za zaštitu bilja ili zaposlenih u poljoprivrednoj apoteci. 


Tagovi

Bolesti korenastog povrća Bolesti šargarepe Bolesti celera Bolesti peršuna Pege na lišću Palež Korenasto povrće


Autorka

Martina Popić

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.