• Peršun
  • 20.01.2020. 10:00

Kako pravilno uzgajati peršun?

Lekovita svojstva ovog povrća, poznata su još od davnina. Na jugu Evrope raste i kao divlja ili poludivlja biljka, za šta su zaslužne ptice koje raznose njegovo seme. Ipak, kao optimalan način uzgoja, uvek se preporučuje plodored.

Foto: Depositphotos/PEPPERSMINT
  • 383
  • 18
  • 0

Peršun, Petroselinum sativum L., pripada familiji Apiaceae - štitarkama. Naziv potiče od grčke reči petros (stena ) i selonon (biljka) pa se pretpostavlja da je prvobitno rastao na stenama Mediterana i jugozapadne Azije. Utvrđeno je da je pradomovina ove biljke Sardinija.

Prema rečima diplomiranog agronoma, Olivere Gavrilović, iz PSSS Pirot, u mnogim zemljama na jugu Evrope, raste kao divlja ili poludivlja biljka, za šta su zaslužne ptice koje raznose njegovo seme.

Koristi se uglavnom kao začin, ali poznata su i njegova lekovita svojstva. To pre svega proizilazi iz toga što obiluje vitaminima i mineralima. Kao i sve biljke, preporuka je da se konzumira svež, pogotovo ako se uzima zbog svoje lekovitosti.

Uslovi uspevanja

Peršun se gaji na dubokim, rastresitim i umereno vlažnim zemljištima. Ako se uzgaja u veoma kiseloj sredini, brzo dolazi do truljenja korena. Osim toga, ako se proizvodi koren, teško ga je vaditi iz sabijene zemlje.

Optimalna kiselost je pH 6 - 8. "To je biljka umerenog podneblja. Peršun (lišćar i korenaš) nema posebnih zahteva prema uslovima sredine. Podnosi niske temperature do - 4 ͦC  i dobro prezimljava pod snegom. Gaji se u plodoredu. Dobri predusevi su jednogodišnje mahunarke, a loši vrste iz iste familije (Apiaceae). Na isto mesto vraća se posle tri do četiri godine", objašnjava Gavrilović.

Prema visokim temperaturama relativno je otporan dok sušu slabo podnosi. Za optimalan razvoj treba birati lokalitete sa mnogo svetlosti. Iako je dvogodišnja biljka, za proizvodnju lišća i korena gaji se kao jednogodišnja, a dvogodišnja kada ide za proizvodnju semena.

Optimalni sistemi obrade

Tlo za gajenje peršuna treba poorati u jesen, na dubinu od 30 - 40 cm. Uzorana parcela ostavlja se da prezimi. Prema njenim rečima, u rano u proleće vrši se predsetvena priprema. Zemljište treba maksimalno usitniti i izravnati pošto je seme veoma sitno. Velike su potrebe za hranljivim materijama. Poželjno je da se seje na mesto na kom je prethodni usev bio đubren stajnjakom. Preporučuju se mineralna hraniva sa odnosom NPK 7 : 22 : 14. Za određivanje potrebne količine, treba znati plodnost parcele, a preporuke se kreću u intervalu 120 - 150 kg/h.

Proizvodnja direktnom setvom

Seje se direktnom setvom, uskoredo, širokoredno ili u pantljike. "Setva se obavlja rano u proleće ili krajem leta i početkom jeseni u redove, sa razmakom od 30 - 50 cm, po površini. Letnja i jesenja setva mogu da se izvode ako je parcela potpuno čista od korova i ako je obezbeđeno navodnjavanje. Prolećna setva obavlja se u martu, odnosno, u prvoj nedelji poljskih radova. Posle setve zasejanu parcelu treba odmah povaljati", navodi stručnjak. Za površinu od jednog hektara, potrebno je četiri do pet kilograma semena. Nicanje je kroz dve do tri nedelje.

Plodored kao mera nege

Mere nege podrazumevaju uništavanje pokorice, okopavanje, plevljenje, navodnjavanje, proređivanje i prihranjivanje. Navedene operacije primenjuju se uvek u cilju olakšanog nicanja. Okopavanje je obavezno, naročito u početnim fazama razvoja, kada su mlade biljke najosetljivije na korove. Izvodi se tri do četiri puta u toku vegetacije, u zavisnosti od zakorovljenosti.

Peršun se prihranjuje dva do tri puta u proizvodnoj godini sa KAN-om.

Dobro reaguje na navodnjavanje, tako da ako postoji mogućnost, trebalo bi ga praktikovati. Prilikom proizvodnje peršuna korenaša obavezno je proređivanje. Ako se ne primenjuje, razvija se veoma mali koren koji se teško čisti i prerađuje. Proređivanje se vrši dva puta u toku vegetacije.

Ovo povrće napadaju mnoge bolesti (plamenjača, rđa, pegavost lišća), ali mu nijedna ne nanosi veće štete. Ipak, kao obavezna mera nege smatra se gajenje u plodored.

U dobrim godinama - i do 5 berbi

Berba lišća za sušenje obavlja se u više navrata. Prvi put radi se kad biljke imaju 10 - 20 stalnih listova, a međuprostor je pokriven. Mora da se obavlja pažljivo jer koren u ovoj fazi još nije dovoljno ojačao pa može da dođe do čupanja čitave biljke. Naredne berbe obavljaju se čim se lišće razvije dovoljno da ponovo može da se bere. U povoljnim godinama može se dobiti tri do pet berbi. Treba voditi računa da donji listovi ne počnu da žute, pošto takvo povrće nije za tržište. Lišće se suši u sušarama na oko 40 ͦC ili prirodnim putem.


Povezana biljna vrsta

Peršun korenaš

Peršun korenaš

Engleski naziv: Parsley | Latinski naziv: Petroselinum crispum ssp. tuberosum

Peršun pripada porodici štitarki (Apiaceae). To je dvogodišnja kultura koja u prvoj godini stvara vegetativne organe (koren i lišće), a u drugoj posle čuvanja preko zime iz... Pročitaj više »

Tagovi

Uzgoj peršuna Začinska biljka Lekovita svojstva Peršun korenaš Uzorana parcela Uništavanje pokorice Proizvodnja peršuna Plodored Olivera Gavrilović


Autorka

Ivana Živanić

Ivana Živanić, dipl.ing-master poljoprivrede, rado istražuje aktuelnosti u poljoprivredi. Pristalica zdrave i bezbedne hrane.