Proizvodnja rasada u kontejnerima: Kada i kako zalivati i pikirati?

U savremenoj ranoj proizvodnji paprike i pradajza, proizvodnja rasada u zimskim mesecima traje od 60 do 65 dana. Na osnovu predviđenog termina rasađivanja i poznavanja uslova proizvodnje rasada određuje se i momenat setve. Savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Nada Lazović Đoković ističe da povrtari koji u setvi žele da koriste već korišćene kontejnere treba dobro da ih operu kako bi odstranili zaostale delove korena i treseta, a zatim da urade i dezinfekciju rastvorom varakine od 10 odsto.

"Ukoliko su kontejneri novi, nema potrebe za dezinfekcijom. Isti slučaj je i sa onima koji nisu dugo korišćeni, a koji su dobro oprani nakon upotrebe", kaže Lazović Đoković.

Kontejneri od plastike i stiropora

Izbor kontejnera se, prema njenim rečima, obavlja na osnovu gajene biljke i faze koju usev treba da prođe u njemu. Plastični kontejneri koji se više koriste kod nas imaju prednost u lakšem čuvanju i održavanju rasada. Za razliku od njih kontejneri od stiropora imaju bolje termičke i izolacione osobine koje mogu da dođu do izražaja u ranoj proizvodnji i gde se koriste grejači odozdo poput električnih ćebadi. U praksi se koriste nekoliko godina, odnosno dok ne dođe do deformacije otvora ili punjenja kontejnera.

"Oni povrtari koji ručno pune supstratom kontejnere mogu da postignu ujedančenost punjenja samo ukoliko na njega stave već napunjeni kontejner. Ukoliko primete da treseta nema dovoljno u pojedinim ćelijama treba da ga dodaju i ponovo pritisnu napunjenim kontejnerom kako bi na njoj mogli u setvi nesmetano da polože semenku", ističe naša sagovornica.

Ona poručuje povrtarima da je poželjno da supstrat pre setve pokvase radi aktivacije okvašivača ukoliko se utvrdi da je presušen. Nikako ne treba da ga mešaju sa drugim materijalima niti da dodaju bilo kakva đubriva, biostimulatore ili neke druge proizvode. Treba samo da koriste supstrate namenjene za setvu blago kisele reakcije i veličine čestice od nula do sedam milimetara kod sitnosemenih kultura paradajza, paprike, salate, kupusa, a za krupnosemene od nula do 20 mm.

Oni takođe, po njenim rečima, seme pre setve nikako ne treba da tretiraju preparatima, pesticidima, mikrobiološkim đubrivima, stimulatorima rasta, da ga potapaju i ostavljaju u vodi. Dovoljno je da ga poseju plitko u ćelije kontejnera, na svega nekoliko milimetara dubine i lagano pokriju supstratom. Po obavljenoj setvi potrebno je da zaliju kontejnere. Prvo zalivanje obično se sprovodi tako što se oni stavljaju u kadice sa mlakom vodom, a što omogućava da supstrat kapilarnim silama upije veliku količinu vode i ravnomerno je rasporedi po celom kontejneru.

Naredna zalivanja moguće je obaviti kantama sa ružom, a dok ne krene klica potrebno je održavati temperaturu supstrata na 22 do 25 stepeni Celzijusa. Čim krene nicanje neophodno je smanjiti temperaturu da ne bi došlo do izduživanja rasada.

Vremenski uslovi diktiraju zalivanje

Zalivanje rasada uslovljeno je vremenskim uslovima i obavlja se kada se supstrat prosuši, količinom vode dovoljnom da dođe do dna kontejnera.

"Uvek je poželjno ređe, a obilnije zalivanje koje treba obaviti u prepodnevnim časovima kako bi plastenik mogao da se provetri pre večernjeg zatvaranja. To je bitno zbog prevencije bolesti", tvrdi savetodavac ističući da su za razvoj korena, umerena tempertura i vlaga od presudnog značaja jer više temperature i preterano zalivanje za posledicu imaju usporen i loš razvoj korena kao i povećan rizik od pojave bolesti korena i prizemnog dela stabla.

Zalivanje rasada pre i posle pikiranja: Zašto je u ovoj fazi važan fosfor?

Od početka nicanja je izuzetno važno obezbediti biljkama što više svetlosti kako ne bi došlo do izduživanja rasada. Za njegovo pokrivanje preporučuju se tanke termo difuzne folije. U praksi je bitno napraviti dobar balans između količine svetlosti i temperature kako bi se ubrzala proizvodnja rasada.

Pikiranje rasada

U uslovima proizvodnje rasada paradajza i paprike za ranu plasteničku proizvodnju preporučuje se pikiranje u čaše kako bi u slučaju potrebe mogle dodatno da se razmaknu da ne bi došlo do izdućivanja rasada jer se često dešava odlaganje rasađivanja zbog niskih temperatura.

"Rasad paprike i paradajza se za ranu proizvodnju obično pikira u čaše prečnika sedam do 10 cm. Zbog poboljšanja vazdušnog režima pikiranje se obavlja supstratima krupnije granulacije - od nula do 10 mm", ističe naša sagovornica i naglašava da biljku treba preneti sa celim korenom direktno u čaše gde se prstima obe ruke pritisne koren sadnice što dublje i na taj način koren poveže sa novim supstratom.

Pri toplom vremenu biljke brže napreduju pa time iznose više hrane iz supstrata. Otuda je neophodno i češće zlivanje koje dovodi do većeg ispiranja hraniva i zato treba ranije krenuti sa prihranom i obrnuto.

Zbog lakše adaptacije biljaka na uslove spoljne sredine, pred rasađivanje je potrebno okaliti rasad. On se kali zasušivanjem, snižavanjem temperature u rasadniku, prihranjivanjem, jačom koncentracijom đubriva na bazi kalijuma, ostavljanjem otvorenog plastenika tokom noći, izlaganjem vetru, suncu. Po dobijanju prvog pravog para listova rasad treba zaliti preparatom na bazi propamokarb - hidrohlotida u količini od 15 do 25 ml/10 l vode zavisno od kulture. Sedam dana kasnije tretirati preparatima iz sledećih grupa na bazi mankozeb, hlortalonila ili propineba.

Kako se pikiraju sadnice?

Na rasad paradajza i paprike starosti preko 30 dana primeniti folijarni tretman bakarnim preparatima na bazi bakar oksihlorid ili bakar hidroksid. Pojavu insekata kontrolisati lepljivim žutim i plavim pločama te u slučaju njihove pojave tretirati nekim od insekticida.