• Setva šargarepe
  • 14.04.2021. 18:00

Prolećna setva šargarepe - na šta obratiti pažnju?

Ranija setva pozitivno utiče na prinos korena, a kako biste imali kontinuiranu berbu možete je sejati svake tri nedelje sve do kasnog proleća.

Foto: Depositphotos/greoss@ukr.ne
  • 183
  • 9
  • 0

Šargarepa je neizostavna povrtna kultura u većini vrtova, a ona domaća puna je ukusa, vitamina i minerala. Najbolje uspeva na rastresitim i peskovitim zemljištima jer su ona najpogodnije za normalan rast korena koji na teškim i glinenim može biti deformisan. Odgovara joj blago kiselo do neutralno tlo, pH reakcije od 5,5 do 6,5.

Kako bi omogućili neometan rast i razvoj pravilnog korenja, važna je dobra priprema zemlje. Treba se pobrinuti da u zemlji dubine do 30 cm nema kamenja i gruda koje bi mogle da spreče njegov razvoj. Međutim, ako nemate izbora i vaša zemlja je glinasta, onda je možete sejati na uzdignute bankove koje su ispunjenje prozračnim supstratom ili ilovastom zemljom.

Za letnju berbu uzgaja se na otvorenom tri do pet nedelja pre zadnjeg prolećnog mraza, iako treba spomenuti da mlade biljke nakon nicanja dobro podnose temperature do -5°C, piše profesorka Nada Parađiković u svojoj knjizi Opšte i specijalno povrtarstvo. Takođe, ranija setva pozitivno utiče na prinos korena, a šargarepa ima bolju ukus nakon jednog mraza jer tada sadrži više šećera.

U fazi nicanja osetljiva na korove i pokoricu

Kod nas se obično seje krajem marta i početkom aprila, ali neće biti kasno ni ako to bude početkom maja. Kako biste imali kontinuiranu berbu možete je sejati svake tri nedelje sve do kasnog proleća. Dubina setve je od jedan do 1,5 cm sa razmakom redova od 35 do 40 cm, a razmaci unutar redova od pet do osam centimetara. Pri setvi u dvostruke trake razmak između njih je 75 cm, a u traci od pet do sedam.

Ako je posejete pregusto, tokom rasta treba da je proredite, a to se obavlja tako da se na svakih pet centimetara ostavlja po jedna biljčica. Šargarepa sporo niče pa je u ranoj fazi najosetljivija na korove i pokoricu. Kako bi se to sprečilo, preporučuje se gornji sloj prekriti vermikulitom ili sitnim kompostom. Takođe, zahteva i češće zalivanje, a kako bi se zadržala vlaga, može se malčirati. Međutim, navodnjavanje ne sme biti preobilno u vreme maksimalnog porasta zadebljalog korena, jer u tom slučaju on može da puca.

Da bi lakše pratili nicanje, seme šargarepe možete pomešati sa onim od brzo klijajućih rotkvica ili između njenih redova posejati rotkvicu. Ona će brzo porasti i dok šargarepa počne sa nicanjem, rotkvice će biti spremne za berbu, savetuje Alamanac.

Koji su dobri predusevi, a koji susedi?

Ova biljka voli mesta puna sunčeve svetlosti, ali podnosi i polusenku. Preporučuje se sejanje direktno na stalno mesto u vrtu, a ne presađivanje. Takođe treba voditi računa o plodoredu koji iznosi od tri do četiri godine.

Najbolji predusevi su paradajz, kupus, krompir, paprika i mahunarke, a dobra je pretkultura za većinu ostalih povrtnica. Dobre komšije u bašti su joj grašak, beli luk, paradajz, radič, luk, praziluk, žalfija, rotkva i blitva, a loši kopar i anis.

Što se tiče fertilizacije treba biti oprezan sa viškom azota jer on podstiče rast lišća i račvanje korenja. Pet do šest nedelja nakon setve preporučuju se gnojiva s više fosfora i kalijuma. Bitno je znati da se ne sme đubriti nezrelim stajnjakom jer ono sadrži nerazgrađene materije i doprinosi nepravilnom rastu korenja, a može privući i štetočine kao što je šargarepina muva.


Povezana biljna vrsta

Šargarepa

Šargarepa

Engleski naziv: Carrot | Latinski naziv: Daucus carota L. ssp. sativus (Hoffm.) Arcang

Šargarepa je dvogodišnja zeljasta povrtarska biljka iz porodice štitarki (Apiaceae). Kao korenasto povrće cenjena je posebno zbog vitaminskih i mineralnih sastojaka.... Više [+]

Tagovi

Setva šargarepe Šargarepa Nega Bašta Povrće Uzgoj šargarepe Razmak Komšije


Autorka

Martina Popić

Više [+]

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

#mojepovrće Moj konstruktivan beg od stvarnosti, moja voljena bašta. " U zemlji postoji prirodni antidepresiv! To je Mycobacterium vaccae bakterija koju nalazimo u zemlji i koju ljudi gutaju ili udišu kada provode vreme u prirodi i rade baš... Više [+]