• Uzgoj salate
  • 19.02.2020. 18:00

Prolećna setva zelene salate: Uzgoj puterice i kristalke

Salata ima kratku vegetaciju pa možemo da je sejemo više puta, a dobro ju je uzgajati i kao međukulturu.

Foto: Depositphotos/Digifuture
  • 329
  • 15
  • 0

Salata (Lactuca sativa) je vrlo rasprostranjena vrsta lisnatog povrća. To je jednogodišnja biljka koja pripada porodici glavočika. Kod nas se seje na otvorenom i u zatvorenom prostoru, a postoje dva tipa salata: kristalke (imaju kovrdžave listove) i puterice (nežnih listova i ravnog lisnog oboda).

Salata ima kratku vegetaciju pa je možete sejati dva do tri puta za više berbi. Često se uzgaja i kao međukultura, a iako može podneti duži uzgoj na istoj površini, ipak se preporučuje barem jedna predkultura iz druge porodice.

Kombinacije povrća koje bi trebalo saditi u bašti

Uz zelenu salatu se preporučuje setva krastavaca, pasulja, graška, kupusa, praziluka, keleraba, paradjza, rotkvica i crvenog luka.

Proizvodnja salate na otvorenom

Pogodno vreme za uzgoj na otvorenom je proleće i jesen, kada temperature nisu visoke. Osnovni preuslov za uzgoj salate na otvorenom je dobro i kvalitetno tlo, bogato humusom i ono koje dobro zadržava vlagu. Kvalitet zemljišta je kod salate izuzetno važno s obzirom da salata ima plitak koren.

Zemljište treba biti obrađeno na dubini od 20 do 25 cm. Minimalne temperature za klijanje semena salate su od tri do 5°C, a optimalne od 14 do 20°C pri kojima seme niče za dva do četiri dana. Suvo tlo i temperature iznad 20°C najčešće se negativno odražavaju na količinu i kvalitet prinosa.

Začinsko bilje i povrće - dobre komšije u bašti

Za salatu koja će se uzgajati na stalnom mestu na gredici potrebno je da napravite revode brazda dubine jedan do dva centimetra i posejete seme. Biljke se nakon nicanja proređuju nekoliko puta, sve dok među njima ne bude razmak od 20 do 30 cm, a između redova 30 cm. Proređene biljčice se mogu iskoristiti za sadnju na neku drugu gredicu ili se mladi listovi mogu konzumirati. Salatu je najbolje sejati u razmacima od nekoliko dana, kako ne bi sva količina došla na rod u isto vreme. Kod uzgoja iz presadnica, biljke se brže i ravnomernije razvijaju. Tokom uzgoja zasad je potrebno održavati vlažnim, jer je salata izuzetno osetljiva na nedostatak vode.

Proizvodnja salate u zatvorenim prostorima

Salata se lako i uspešno može uzgajati u staklenicima i plastenicima. Kao kultura s relativno kratkom vegetacijom vrlo često se uzgaja u više turnusa, što je važno za racionalizaciju prostora. U savremenoj stakleničkoj i plasteničkoj proizvodnji rasad se uzgaja u specijalno pripremljenim ceđenim tresetnim kockama veličine tri do četiri centimetra ili u kontejnerima od PVC-a ili stiropora.

Setva se obavlja piliranim semenom pomoću mašina koja uzima jednu po jednu semenku i postavlja svako seme u konusno udubljenje kockice. Zasejane kocke treba zaliti i pokriti plastičnom folijom dok seme ne počne nicati. Uz optimalne uslove rasad je spreman za rasađivanje za 20-ak dana. Bitno je održavati temperaturu do nicanja od 15 do 18°C i posle nicanja 10 do 12°C te relativnu vlagu vazduha na 60 do 70 odsto. Biljke se presađuju na razmake od 15 do 20 cm.

Sorte i hibridi za prolećnu setvu

  • Sorte puterice: Tatiana
  • Sorte kristalke: Noisette, Floreal, Vanity.

Bolesti i štetočine salate

Najčešće bolesti salate su bela trulež korena, plamenjača, siva plesan, a od manje značajnih prstenasta pegavost, pepelnica, rđa i druge. Za suzbijanje bakterijskih bolesti koriste se fungicidi pri čemu treba obratiti pažnju na karencu.

Kiša izmamila puževe - kako ih suzbiti

Najčešće štetočine salate su korenova uš salate i salatni moljac, a oni se retko suzbijaju insekticidima, a kod moljca se preporučujuje primena bioloških insekticida koji imaju spore i toksine bakterija Bacillus thuringiensis. Veliku štetu mogu stvarati i puževi.


Tagovi

Uzgoj salate Setva na otvorenom Setva u zatvorenom Povrće Prolećna setva Setva salate Puterica Kristalka


Autorka

Martina Popić

Više [+]

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.