Kiša izmamila puževe - kako ih suzbiti

Ova godina izuzetno je teška za većinu baštovana jer, osim hladnog talasa, u baštama se javlja veliki broj različitih štetočina. Niske temperature nisu prepreka za pojavu raznih vrsta puževa, a obilne kiše stvorile su idealne uslove za njihove aktivnosti.

Gladne štetočine

Puževima odgovara prohladno i kišovito vreme, a najaktivniji su noću ili u toku dana dok pada kiša. Na njihovom meniju su skoro sve vrste povrća, začinskog, lekovitog i ukrasnog bilja. Kako su biljke mlade, šteta koju pričinjavaju može biti ogromna. Oni za ishranu koriste sve biljne delove koji su sočni, od listova, stabljika, do cvetova i plodova. Za kratko vreme mogu u potpunosti da pojedu biljke koje su tek nikle. To je posebno slučaj sa bundevama, tikvicama, dinjama, lubenicama, krastavcima čiji su kotiledoni listovi prava poslastica za puževe.

U godinama kao što je ova, u bašti možete imati pravu invaziju puževa, od jedva vidljivih, malih jedinki do odraslih. Zato je od izuzetne važnosti da svakoga dana obiđete baštu i pregledate svoje biljke. Da li na biljkama ima oštećenja koja su nastala kada su se puževi hranili? Da li je na listovima prisutan njihov izmet? Da li ima puževa? U kom broju su prisutni i u kakvom razvojnom stadijumu? Koje vrste puževa su prisutne?

Najveću štetu biljkama pričinjava španski puž golać koji ima nezasit apetit, razmnožava se u velikom broju i na našem području nema prirodnih neprijatelja. Njegova sluz je gorka i zbog toga mnoge životinje koje jedu puževe izbegavaju ovu vrstu. Osim puževa golaća, ove godine u većem broju su se pojavili i puževi sa kućicom.

Dati prednost ekološkim metodama suzbijanja

Bez obzira što su puževi izuzetno proždrljive štetočine, ne možemo ih promatrati samo kao neprijatelje. Oni su i izuzetni sanitarni radnici u bašti. Oni čiste baštu od uginulih biljaka, zatim od biljaka koje su oštetili drugi štetni organizmi ili su obolele. Već spomenuti španski puž golać, nema kod nas neprijatelje, ali drugi puževi jedu njegova jaja.

U suzbijanju puževa, prednost treba dati ekološkim metodama kako bi izbegli upotrebu otrovnih preparata čije ostatke usvajaju biljke koje uzgajamo i koristimo za ishranu.

Urednost bašte na prvom mestu

Potrebno je uključiti različite tehnike suzbijanja puževa, od poboljšanja kvaliteta i strukture tla, izbora biljaka do direktnih mera suzbijanja. Bašta treba da je uredna i održavana. Ona nije mesto za skladištenje otpadnog materijala, starih i odbačenih predmeta, mesto za odlaganje drvenastih materijala. Sve će to poslužiti puževima kao mesto gde se sakrivaju i razmnožavaju. Kompostne gomile takođe treba da su nešto udaljene od bašte jer se često puževi mogu poslužiti ovim hrpama kao svojim skloništem.

Mehaničke barijere su odlične za bašte u koje puževi dolaze sa okolnih površina. Mogu biti u vidu plastičnih barijera sa savijenim rubom, kanala ispunjenih vodom ili bakarnih žica oko uzdignutih gredica.

Ljuske jaja - pomoć paradajzu, paprici i patlidžanu

Oštar pesak, drobljene ljuske od jaja mogu biti odlične barijere, ali njihovu efikasnost umanjuje kiša. Takođe, postoje granule koje se kupuju u poljoprivrednim apotekama. Ove granule formiraju fizičku barijeru jer usvajaju sluz i vlagu iz puževog tela, isušuju površinu puževog stopala i na taj način onemogućavaju kretanje puževa.

Sredstvo protiv puževa - od puževa

Puževi se mogu i sakupljati nakon kiše kada ih jednostavno pokupimo rukama. Sakupljene puževe, posebno puževe golaće, možemo iskoristiti da napravimo sredstvo koje će terati druge puževe. Sakupljene puževe potopite u vodi, a kantu zatvorite poklopcem kako ne bi imali mogućnost da izađu. Nakon nekoliko dana, u zavisnosti od vremenskih prilika, puževi će uginuti, a tečnost zapeniti. Ovu tečnost neprijatnog mirisa možete izliti duž mesta odakle dolaze puževi, ukoliko puževi dolaze iz kanala, živice.

Ova tečnost sa mirisom uginulih puževa koji se raspadaju veoma je neprijatan za puževe, upozorava ih na opasnost i oni se ne kreću preko te barijere sve dok miris deluje.

Daske i listovi kao zamke

Postoje i razni načini privlačenja puževa na jedno mesto odakle ih je lakše pokupiti. Mnogo različitih stvari može poslužiti kao zamke za puževe. Daska koju ostavite položenu u baštu biće odlično skrovište za puževe koji će se sakupiti sa donje strane. Polovine kore narandže, sveže pokošena trava, listovi zelene salate, blitve koje odbacite tokom čišćenja odlična su skloništa.

Palenta izuzetno privlači puževe, ali da je kiša ne bi nakvasila potrebno je palentu staviti u teglice ili posudice koje položimo na zemljište. Teglice treba postaviti da puževi mogu ući, ali da kiša ne može skvasiti palentu u unutrašnjosti teglice. Sve zamke potrebno je svakodnevno pregledati i sakupiti zatečene puževe.

Pesticid od čili paprike - kako ga pripremiti i koristiti

Postoje i preparati na bazi parazitske nematode, koji služi kao sredstvo biokontrole puževa. Za efikasnost ovog sredstva temperatura zemljišta ne bi trebala biti ispod 5°C jer se preparat rastvara u vodi i zaliva zemljište.

Puževi izbegavaju neke biljne vrste, poput belog luka, lavande, žalfije, timijana, ruzmarina, majčine dušice i to treba iskoristiti u zaštiti povrća od ovih štetočina. U suzbijanju puževa mogu se koristiti i rastvori belog luka, čili paprike, kafe ili slačice.