• Uvenuće paradajza
  • 17.08.2019. 10:00

Protiv zelenog uvenuća paradajza, borite se direktno na parceli

Intenzitet uvenuća i gubitak prinosa zavise od nivoa inokuluma u zemljištu, uslova spoljašnje sredine i osetljivosti sortimenta. Patogen ima širok krug domaćina, preko 200 vrsta zeljastih i drvenastih biljaka.

Foto: Depositphoto/Photozirka
  • 1.642
  • 81
  • 0

Zeleno uvenuće (Verticillium albo atrum) oboljenje je koja može da prouzrokuje ozbiljne gubitke pri gajenju povrtarskih biljaka iz familije Solanaceae. U prodručjima gde se ove biljke dugo gaje, naročito u monokulturi, može doći i do potpunog propadanja useva. Intenzitet uvenuća i gubitak prinosa zavise od nivoa inokuluma u zemljištu, uslova spoljašnje sredine i osetljivosti sortimenta. Patogen ima širok krug domaćina, preko 200 vrsta zeljastih i drvenastih biljaka. Od gajenih, to su vrste iz familije Solanaceae (paprika, paradajz, krompir, plavi patlidžan), Cucurbitaceae (krastavac, dinja, lubenica) i druge. Gajene biljne vrste koje nisu osetljive na ovog patogena su kukuruz i strna žita.

Razlog zašto je patogen destruktivan u ovolikoj meri i zašto uzrokuje opasna oboljenja je i to što može da zarazi biljke u svim fazama razvoja, tako da mlade biljke i sejanci mogu veoma brzo da propadnu po ostvarenju infekcije.

Virusne bolesti paradajza i krastavca - kako ih suzbiti?

Prvi simptomi uočavaju se na donjem lišću, u vidu blagog uvenuća. Zaraženo lišće omekša, uvija se ka unutrašnjosti međutim zadržava boju. Na osnovu ove karakteristike je i nastao naziv zeleno uvenuće. Sa daljim razvojem lišće gubi čvrstinu, suši se i na kraju i otpada. Pored lišća napadu patogena izložene su i grane pa i čitave biljke. Tada na uzdužnom preseku korena i prizemnog stabla može da se primeti nekroza, koja je karakteristična za zeleno uvenuće. U pojedinim slučajevima biljka može dati prividan izgled oporavka, naročito u početnim fazama oboljenja. Karakteristično je da biljke imaju skraćene internodije što im daje žbunast izgled.

Kod paradajza, za razliku od paprike, simptomi se javljaju nešto kasnije, na starijem lišću u vidu hlorotičnih pega koje potom nekrotiraju.

Parazit se prenosi kišnim kapima

Patogen se i u odsustvu biljke domaćina, ostacima biljnog materijala može održati u zemljištu preko deset godina pri optimalnim uslovima iako je realnije da taj period traje do četiri godine. Bez obzira na to za infekciju biljaka dovoljna je veoma mala količina, kažu PSSS Smederevo

Za infekciju biljaka optimalni uslovi su vlažno zemljište, temperature do 25°C, ne ispod 20°C.

Toplo vreme pogoduje širenju virusa bronzavosti paradajza

Gljiva prodire kroz rane ili direktno kroz epidermis korena tako što se sprovodnim sudovima prenosi kroz čitavu biljku gde se dalje razvija i tako otežava transport vode i mineralnih materija ka nadzemnom delu biljke. Parazit se u prirodi prenosi površinskom vodom, kišnim kapima na primer, zaraženim biljnim ostacima i zaraženim semenom.

Plodored kao preventiva

Borba protiv zelenog uvenuća pre svega podrazumeva da se na parceli nije gajilo povrće. Naročito je biljke iz familije Solanaceae preporučljivo gajiti svake pete godine. Ukoliko je to moguće, a ako to nije slučaj obavezna je primena plodoreda. Između gajenja povrtarskih biljaka preporučuje se gajenje ratarskih useva kao i uklanjanje biljnih ostataka i korovskih biljaka koje spadaju u agrotehničke mere. One mogu da pomognu u smanjenju potencijala zaraze. U zatvorenim prostorima, zemlju je potrebno dezinfikovati, termičkim ili hemijskim putem.

Od fungicida najčešće se koriste fungicidi iz grupe benzimidazola, ali oni imaju ograničeno dejstvo.


Izvori

Poljoprivredna stručna služba Srbije


Tagovi

Bolesti paradajza zeleno uvenuće paradajza Gajenje u monokulturi Pojava nekroze Hlorotične pege Žbunast izgled paradajza Primena plodoreda Agrotehničke mere

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi