• Obolenja paradajza
  • 11.06.2019. 14:00

Toplo vreme pogoduje širenju virusa bronzavosti paradajza

Početni simptomi bolesti ispoljavaju se u vidu prstenastih pega na mladom lišću paradajza. Vremenom ove pege spajaju se i nastaju različiti oblici koncentričnih krugova. Na obolelom lišću dolazi do zadebljavanja nerava, što dovodi do njegovog uvijanja prema licu ili naličju.

Foto: Depositphoto/Photozirka
  • 757
  • 38
  • 0

Virus bronzavosti paradajza (Tomato spotted wilt virus - TSWV) napada veliki broj povrtarskih i ukrasnih biljaka, kao što su paradajz, paprika, plavi patlidžan, salata, duvan, hrizantema, ciklama. Štete može da izazove i na otvorenom polju, ali i u zaštićenom prostoru. Simptomi su smanjen porast biljaka, gubitak boje, koncentrični krugovi, nekroza lista i ploda kao i deformisanost plodova.

U područjima u kojima se intenzivnije razvija, štete mogu da iznose 30 - 50%, a pojedinih godina čak i 90%. Štete nastaju zbog toga što virus ometa zametanje plodova, izaziva sušenje grančica i rano propadanje biljaka. 

Patogen bronzavosti paradajza ima veoma širok krug domaćina, preko 950 biljnih vrsta iz 44 familije. Grupi veoma osetljivih prirodnih domaćina pripadaju paradajz, paprika, plavi patlidžan, salata, pasulj, grašak, duvan.

Kako nastaje zaraza?

Početni simptomi bolesti ispoljavaju se u vidu prstenastih pega na mladom lišću paradajza. Vremenom ove pege spajaju se i nastaju različiti oblici koncentričnih krugova. Na obolelom lišću dolazi do zadebljavanja nerava, što dovodi do njegovog uvijanja prema licu ili naličju. Sa naličja lista javlja se karakteristična bronzasta boja, koja se širi od osnove liske i koja ima dijagnostički karakter.

Obolelo lišće nekrotira i ostaje da visi na stablu. Nekroza može zahvatiti i stablo. Obolele biljke zaostaju u porastu i manje su rodnosti. Na zaraženim plodovima javljaju se bledocrvena, žućkasta a ređe i bela polja različitog oblika, oivičena koncentričnim prstenovima. Oboleli zreli plodovi gube normalnu crvenu boju i upotrebnu vrednost.

Virusne bolesti paradajza i krastavca - kako ih suzbiti?

Ovaj virus koji napada paradajz prenose tripsi, insekti koji imaju više generacija tokom jedne godine. Virus može biti unet u organizam insekta samo u stadijumu larve, a odrasli insekti su ti koji dalje prenose i šire virus. Odrasli insekti su zaraženi tokom čitavog svog života, a to je nekoliko nedelja dok jaja koja su položena u biljci daju zdrave larve, kažu u PSSS Pirot.

Toplo vreme pogoduje širenju zaraze

Da bi se virus mogao preneti, mora ostati u telu tripsa najmanje pet do šest (nekada 22) dana. Posle inkubacionog perioda, on postaje infektivan u vremenu do 23 dana, a nekada i duže. Virus se ne prenosi na potomstvo tripsa. Aktivnost tripsa je najveća tokom proleća i leta, kada se virus i najintenzivnije prenosi. Toplo i suvo vreme pogoduje razvoju ove štetočine i prenošenju virusa. Zbog toga je virus bronzavosti paradajza štetan jedino u godinama kada dođe do prenamnožavanja tripsa, što se kod nas često dešava u južnim krajevima zemlje. U biljci domaćinu kolonizira parenhimske ćelije i umnožava se u njihovoj citoplazmi.
Virus se ne prenosi semenom paradajza, mehanički i zaraženim biljnim ostacima. Može se preneti sokom sa zaraženih biljaka duvana na paradajz.

Zdrav rasad - najbolja preventiva

Suzbijanje se sastoji u proizvodnji zdravog rasada pa zbog toga rasad treba tretirati insekticidima protiv tripsa još u ranim fazama. Od preparata može se primeniti na primer preparat na bazi aktivne materije spinosad (Laser 240 SC 0,04%). Od preventivnih mera, mogu se primeniti suzbijanje korova u plasteniku i oko plastenika u kome se proizvodi rasad, uništavanje biljaka sa simptomima viroza, postavljanje mreže protiv insekata na ulazne otvore plastenika. Odrasle biljke na otvorenom redovno pregledati na prisustvo tripsa i pravovremeno tretirati.

Virus se održava u brojnim prirodnim domaćinima i prezimelim zaraženim tripsima. Tokom vegetacije paradajza, zaraza se prenosi tripsima na ustaljen način. Larve tripsa, hraneći se na zaraženim biljkama, usvajaju virus za najmanje deset minuta. Međutim, infekciju nosi u sebi jedino imago, kojim se virus prenosi u prirodi.

Biljke tretirati nakon rasađivanja

Bronzavost paradajza može da se suzbije kombinovanjem različitih mera zaštite. Veoma je važna proizvodnja zdravog rasada. Zbog toga tople leje paradajza (ali i duvana) treba da budu izolovane. Hemijska zaštita rasada i odraslih biljaka od tripsa obavezna je mera, kako bi se sprečilo njihovo prenamnožavanje.

Sa primenom insekticida treba početi kada je rasad veličine pet do osam centimetara. Na otvorenom polju, tretirati biljke nakon rasađivanja i kada se primete prve jedinke tripsa. Od koristi može biti i uništavanje biljnih ostataka i korovskih biljaka, kao i gajenje otpornih sorti.


Izvori

Poljoprivredna stručna služba Srbije


Tagovi

Virus bronzavosti paradajza Tripsi Tople leje Hemijska zaštita Proizvodnja rasada paradajza Insekticidi Uništavanje biljnih ostataka


Autorka

Ivana Živanić

Ivana Živanić

Ivana Živanić, dipl.ing-master poljoprivrede, rado istražuje aktuelnosti u poljoprivredi. Pristalica zdrave i bezbedne hrane.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi