Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Ren
  • 20.10.2023. 09:00
  • Grad Beograd, Preliv

Setva rena od novembra: Peskovito ili zemljište prve klase?

Ren je u porodicu Andrejić iz mesta Preliv, došao tako što su pre oko 60 godina od Ukrajinaca kupili imanje sa svega nekoliko posađenih korenova, da bi ga kasnije Dragiša Andrejić počeo i planski uzgajati.

Foto: Depositphoto/nanka-photo
  • 145
  • 7
  • 0

Lekovita svojstva rena su uveliko poznata, što zbog velikog sadržaja vitamina C, ali i magnezijuma, kalijuma, kalcijuma i drugih minerala. Koristi se i podzemni i nadzemni deo, pa je svoje mesto pronašao i u mnogim jelima.

Ne mnogo zahtevan, ali itekako dragocen, ren je u porodicu Andrejić iz mesta Preliv, opštine Palilula, došao tako što su pre oko 60 godina od Ukrajinaca kupili imanje, na kojem je bio zasađen, svega nekoliko korena, verovatno samo za sopstvene potrebe. Posle se ova kultura plugovima "razvukla" na 1,2 hektara, da bi je Dragiša Andrejić počeo i planski uzgajati i širiti proizvodnju. Taj ren je po njegovom utisku najlepši na ovim prostorima - lep, dugačak, sa izraženim centralnim vretenom i izuzetnom ljutinom.

Gaji ga na pet hektara. Ovaj poljoprivrednik se bavi i proizvodnjom kukuruza, u velikom obimu uzgaja bundeve, muškantne tikve, a na manjim površinama i grašak, spanać, mladi i crveni luk, peršun, šargarepu, paštrnak, mirođiju, blitvu, paradajz, papriku, ali i voće kao što su kruške, jabuke, višnje...

Sadnja kreće od novembra, a vadi ga po potrebi

Andrejić sa setvom kreće već od novembra, pa ona može da traje sve do kraja aprila, ako vremenske prilike to dozvole. Zemlja se, kako kaže, preko zime usled erozivnih procesa slegne, pa ga on sadi na dubini od 30 do 35 cm, da bi dobio dugačko, lepo i zdravo centralno vreteno od minimum 25-28 cm.

"Jesenja i zimska sadnja ima svojih prednosti, jer zemlja usled posledica mraza izmrzne, pa se okruni, pa se isto desi i usled kiše, vetra i onda se do proleća napravi prirodni ambijent potreban za rast i razvoj rena. Ali ako se sadi, na primer u aprilu, zemlja će da bude vlažna pa je problem da se izorava na toj dubini i takva nije prilagodljiva za pravilan rast ovog povrća. On će da izbija, ali će da krivuda", rekao je naš sagovornik.

On je dodao da u takvim situacijama je potrebno dugogodišnje iskustvo i odgovarajuće priključne mašine, da bi se zemlja prilagodila nameni. Potrebno je sačekati da se zemlja osuši, zatim se isfrezira i čeka se kiša. Posle toga ide duboko setvospremanje, pa freziranje i pre nego što ren krene iz dubine - još "jedan red" setvospremanja.

Kako vaditi i klasirati ren?

"Za prolećnu sadnju sam preporučivao da se obavlja na peskovitim zemljištima, koja su uglavnom sa sadržajem humusa ispod tri odsto. Kada se takva zemlja nahrani stajnjakom i 'veštakom', sa adekvatnim zalivanjem daje kvalitetniji ren u prvoj godini i lakše se vadi, jer se peskovita zemlja rasipa prilikom obrade", rekao je Andrejić i dodao da je to uglavnom zemlja treće klase.

Dobija dugačko i zdravo centralno vreteno od minimum 25-28 cm (Marko Andrejić)

Ren sa zemlje prve klase daje dobar rod, ali kako ovaj poljoprivrednik kaže, teže se vadi. Međutim, postoji mana i na peskovitom zemljištu, a to je da ukoliko dođe do velikih suša, može da se desi da ne daje reproduktivnu snagu, pa ukoliko nema vlage, žila će se u pesku sasušiti.

"Zbog toga je ren potrebno zalivati, ali ne preporučujem obilno zalivanje, nego više puta po manje, da zbog pojačanog vegetativnog ciklusa ne ispuca kora. Kada je velika toplota i kada je zemlja bogata fosforom, kalijumom i magnezijumom, sa velikom vlagom može da dođe do pucanja korena. I tada mu ništa ne fali, ali nije lep "na oko", dolazi do rasta centralnog dela, a kora to ne može da isprati", rekao je Andrejić.

Vadi ga po potrebi

Kao dugogodišnji snabdevač znatnog broja restorana u Beogradu, Andrejić mora da ima ren tokom cele godine, tako da jedan deo kreće da vadi krajem avgusta, a drugi deo proizvodnje ostavlja i eksploatiše ga po potrebi, kao što je to slučaj sada, pa do kraja oktobra.

Sadnja rena i združivanje s ozimom pšenicom - koje su prednosti?

"Da se ne bi izvađen sušio, bolje je da stoji u zemlji. Podnosi veoma niske, ali i visoke temperature. Samo tokom letnjih meseci mora da se navodnjava, jer dolazi do kontra vegetativnog procesa, odnosno nabujalo lišće umesto da hrani korenov sistem i centralno vreteno, ono usled nedostatka vode crpi vlagu iz korena", kaže naš sagovornik i dodaje da bez navodnjavanja može da se desi da koren ostane šupalj u sredini.

Hemijska zaštita

Što se hemijske zaštite tiče, ove godine ga nije prskao uopšte, iako može da se desi da ga napadne repina pipa u toku rasta, međutim, kaže da je jako robusan nadzemni deo, pa mu ni ne smeta što ga pipa "izbuši".

Ima veoma robusan nadzemni deo (Foto: Alena Rais)

"Nekada sam tretirao sa blažim preparatima koji imaju kraću karencu, ali i tretiranje sa preparatima sa dužom karencom ne predstavljaju problem, jer njemu ciklus počinje u aprilu, pa ako se vadi krajem avgusta, to je skoro pet meseci", kaže ovaj poljoprivrednik i dodaje da mu je ostala još samo hemija, jer je sve teže pronaći radnu snagu.

Mnogo faktora utiče na prinos

Karakteristično za ovu kulturu je, kako naš sagovornik kaže, što najmanje trećina ne može da se izvadi iz zemlje. Može da se proizvodi u monokulturi, što znači da kada se izvadi, opet će da raste na istom mestu.

"Prinos zavisi od toga kako ga uzgajaš, kako ga đubriš i kako zalivaš. Ja sam imao prinose i po 15 tona na hektaru, ali čitam po raznim forumima da su ljudi zadovoljni i sa pet-šest tona po hektaru."

Sadnja rena: Koje su prednosti uzgoja korena u monokulturi?

Svoju robu, Andrejić plasira putem interneta po ceni od 400-500, pa i do 600 dinara za prvu klasu. 

"Prva klasa je kategorija koju smo mi porodično formirali zbog lakšeg sporazumevanja, a cena mu je 600 dinara po kilogramu kada se prodaje na veliko. Taj je za čišćenje i delimo ga uz drugu klasu, koja je 400-500 dinara po kilogramu, a treća klasa je za sadnju i taj prodajemo za tri evra", kaže Andrejić i dodaje da prodaje i na koren u maloprodaji na Kalenić pijaci i da nekada dobije za njega i preko 2.000 dinara po kilogramu.

Prerađeni prodaje u teglicama od 250, 350 i 750 ml. Taj ren možete da nađete na Kalenić pijaci sa etiketom "Gocin ren" koji je dobio naziv po nadimku njegove supruge Gordane. Kaže da je dokaz o kvalitetu njegovog proizvoda to, što proizvodi toliki niz godina, a još nema ni jednu reklamaciju.


Tagovi

Proizvodnja rena Dragiša Andrejić Sadnja rena Tretiraje rena Zemlja za ren Prinos rena Vađenje rena Cena rena Gocin ren


Autor

Đorđe Lalić

Više [+]

Zaljubljenik u poljoprivrednu mehanizaciju i pionir agrarnog novinarstva

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Da li ste zagovornik alternativne medicine, prirodne kozmetike i prirodnih preparata?