Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Bolesti povrća
  • 15.06.2024. 10:00

Zeleno uvenuće paprike: Koje mere prevencije i suzbijanja primeniti?

Obolela biljka vene, suši se i ne stvara plodove.

Foto: Depositphotos/Toomler
  • 288
  • 29
  • 0

Zeleno uvenuće paprike se poslednjih godina javlja kao veoma rasprostranjena i štetna bolest koja može da obuhvati 50 do 100 odsto biljaka, u zavisnosti od mesta i načina gajenja. Obolela biljka uvene, osuši se i ne stvara plodove. Uzročnik su parazitske gljive Verticillium albo-atrum i Verticillium dahliae, mada mnogi autori svrstavaju ove dve vrste u istog patogena. Za sada se čini da nema zadovoljavajućih hemijskih mera koje bi se mogle preporučiti u praksi.

Ovo oboljenje može prouzrokovati ozbiljne gubitke pri gajenju povrtarskih biljaka iz familije pomoćnica (Solanaceae), prvenstveno paprike. U prodručjima gde se dugo gaje, naročito u monokulturi, može doći i do potpunog propadanja useva. Intenzitet bolesti i gubitak prinosa zavise od nivoa inokuluma u zemljištu, uslova spoljašnje sredine i osetljivosti sortimenta.

Koje biljne bolesti mogu da se očekuju dolaskom viših temperatura i uz povećanu vlagu?

Patogeni imaju širok krug domaćina, više od 200 vrsta zeljastih i drvenastih biljaka. Od gajenih, to su vrste iz familije pomoćnica (paprika, paradajz, krompir, plavi patlidžan), i bundeva -Cucurbitaceae (krastavac, dinja, lubenica) i druge. Parazit se u prirodi prenosi površinskom vodom, zaraženim biljnim ostacima, zaraženim semenom i rasadom. Najčešće i najveće štete su kod paprike, kao i kod plavog patlidžana. 

Simptomi bolesti

Paraziti mogu da zaraze biljke u svim fazama razvića. Mlade biljke i sejanci mogu veoma brzo da propadnu neposredno posle ostvarene infekcije, ali mnogo češće se javljaju kasnije zaraze. Prvi simptomi se uočavaju na donjem lišću zaraženih biljaka u vidu blagog uvenuća. Tkivo lišća omekša, vene na zeleno ("klone") zatim se i obezboji, počev od ivice liske prema njenom središnjem delu.

Lišće, međutim, zadržava zelenu boju. Sa razvojem oboljenja, sve više gubi turgor (liske "vise"), suši se i na kraju otpada. Osim lišća, mogu biti zahvaćene pojedine grane, najčešće i cele biljke. Na uzdužnom preseku korena i prizemnog dela stabla može se uočiti mrka nekroza ksilema (drvenastih sprovodnih sudova). Obolelo tkivo sprovodnih snopića je mrko obojeno, čime se jasno razlikuje od okolnog zdravog tkiva.

Javlja se u svim fazama razvoja biljke (foto: Depositphotos/PantherMediaSeller)

Zaražene biljke imaju skraćene internodije (članke) i žbunast izgled. Na paradajzu su, međutim, spoljni znaci bolesti nešto drugačiji nego kod opisanih na paprici. Biljke ne venu, niti se remeti njihov porast. Tek na starijem lišću nastaju hlorotične pege koje potom nekrotiraju. Ali, mrka obojenost drvenastog sudovnog sistema, uočljiva na uzdužnom preseku prizemnog dela stabla, karakterističan je znak i kod zelenog uvenuća paradajza.

Mere zaštite

Primena plodoreda, uklanjanje biljnih ostataka paprike, nosioca verticilioze (zelenog uvenuća) i korovskih biljaka koje su domaćini patogena, dezinfekcija supstrata pri proizvodnji rasada može pomoći u smanjenju zaraze, kao i gajenje tolerantnih sorti i hibrida paprike.

Povrtarske kulture iz familije pomoćnica na istoj površini treba gajiti tek svake pete godine, a u plodosmenu uvoditi pre svega žitarice, kukuruz, soju, šećernu repu, kao i pasulj, boraniju, grašak i kupus. Zemlju za gajenje biljaka u zatvorenom prostoru termički ili hemijski dezinfikovati. U tu svrhu može se primeniti pregrejana vodena para (60 do 70oC u trajanju od 30 minuta), sunčeva toplotna energija (solarizacija - prekrivanje zemljišta folijom tokom najtoplijih meseci) i upotreba dezifektanta na bazi dazometa, kojima se tretira zemljište pre proizvodnje paprike.

Od fungicida, u svetu se najčešće koriste sistemični fungicidi iz grupe benzimidazola - karbendazim, koji deluje preventivno i kurativno, ali je pokazao slab efekat protiv gljiva prouzrokovača ove bolesti paprike. Dakle, fungicidi imaju ograničeno delovanje na parazita, jer samo zaustavljaju razviće gljive dok traje delovanje fungicida. Nema fungicida koji uništavaju prouzrokovače zelenog uvenuća paprike, što treba imati na umu.

Zašto je važno držati se plodoreda i u plasteniku?

Nekada se koristio benomil, koji zadržava gljive u razvoju u paprici, s obzirom na to da je sistemik, ali kasnije prestaje dejstvo aktivne materije i dolazi do propadanja biljaka paprike ili pojave zelenog uvenuća. Osim toga benomil pokazuje toksičnost po biljke paprike, naročito pri višim temperaturama i višekratnoj primeni.

Protiv ove bolesti najefikasnije mere borbe su:

  • četvorogodišnji ili petogodišnji plodored (kukuruz, pšenica, šećerna repa i slično);
  • zdrav sadni materijal;
  • nezaraženo zemljište:
  • otporne sorte i hibridi;
  • predkultura neka ne bude krompir i druge vrste iz familije pomoćnica, kao i jagode.

Tagovi

Zeleno uvenuće Prouzrokovači verticilioze paprike Domaćini patogena Simptomi bolesti Mere zaštite Upotreba fizičkih mera Upotreba dezinficijenasa zemljišta Korišćenje preventivnih i sistemičnih fungicida Plodored Zdrav sadni materijal Uzgoj paprike


Autor

Stanko Nekić

Više [+]

Diplomirani inženjer agronomije, specijalizovan za voćarstvo, vinogradarstvo, ratarstvo, povrtarstvo i fitomedicinu.