Razlikuju se tri sistema plodoreda. Među povrtarskim kulturama su tri grupe na osnovu njihovih zahteva prema hranivima.
Za održavanje plodnosti zemljišta je od izuzetne važnosti plodored ili smena useva u plasteniku tokom vremena. Slično se dešava i u prirodi, samo je proces sporiji i često ostaje neprimećen.
Stalnim uzgajanjem jedne kulture na istoj površini dolazi do jednostranog korišćenja hraniva što rezultira iscrpljivanjem zemljišta. Povećava se pritisak korovskih biljaka, štetočina i prouzrokovača oboljenja.
Naša proizvodnja se dugo vremena zasnivala na uzgajanju samo jedne kulture na parceli ili smenjivanjem dve. Takva praksa se dugoročno pokazala neefikasna i štetna, jer je dovela do iscrpljivanja zemljišta.
Razlikuju se tri sistema: tradicionalni, biološki i intenzivni. Svaki ima svoje prednosti i mane. Tradicionalni se oslanja na uzastopnu rotaciju useva u određenim vremenskim prilikama. Obično se radi o tri useva i ima za cilj da obezbedi optimalan rast svake kulture koje imaju različite zahteve prema vodi i biljnim hranivima i doprinose održanju plodnosti.
Drugi sistem je biološki, a glavne stavke su upotreba komposta i organskih đubriva, izbegavanje upotrebe hemijskih proizvoda i uzgajanje useva koji su prilagođeni zemljištu i klimi.
Savremenu poljoprivredu je teško zamisliti bez česte i brze izmene gajenih kultura na istom zemljištu u kratkom vremenskom intervalu. Obezbeđuje se uzgajanje velikog broja povrća koje se brzo smenjuje, a ciklusi proizvodnje su skraćeni. Brza izmena kultura uz poštovanje plodoreda omogućava smanjenje pritiska štetočina i bolesti i održavanje plodnosti.
Za postizanje optimalnog rezultata u kratkom vremenu potrebno je obratiti pažnju na nutritivne potrebe povrća kojeg planiramo da uzgajamo. Neke vrste su veliki potrošači određenih hraniva, a neke vode.
Visoko zahtevne su istovremeno i visoko produktivne. U prvom redu to su: paprika, krastavci, paradajz, dinja. Slede ih patlidžan, tikvice, kupusnjače. Salate, endivija, spanać, blitva su srednje zahtevne, dok su lukovi, repa i rotkvice skromniji.
To znači da posle dodavanja organske materije i đubriva uzgajamo najzahtevnije kulture, a zatim srednje zahtevne i na kraju kulture koje imaju skromnije zahteve prema đubrivima. Na primer, posle uzgoja pardajza, na njegovom mestu mogu da rastu salate, a posle njih lukovi.
Bez obzira kakav redosled napravimo, ne sme da nam se desi da uzastopno uzgajamo kulture iz iste porodice, jer će sve mane takvog uzgoja, kao što su bolesti i štetočine da se ispolje i nastave i na toj kulturi.
Tagovi
Autorka
