Poslednjih godina raste broj ljudi koji se odlučuju za proizvode bez glutena i laktoze smatrajući da će time poboljšati svoje zdravlje. Međutim, doprinose li zaista boljem zdravstvenom stanju ili su samo prolazni trend?
Svedoci smo globalnog trenda izbacivanja glutena i laktoze iz ishrane dok istovremeno gotovo sve veće prodavnice imaju odeljak za proizvode koje ih ne sadrže.
Takvi proizvodi se prodaju višestruko skuplje od uobičajenih namirnica, pa se beleži sve veći porast potrošnje.
Da li je potrebno davati im prednost pri kupovini kako bismo poboljšali svoje zdravstveno stanje?
"Kod osoba kojima gluten ne smeta nema smisla sprovoditi bezglutensku ishranu", navodi magistar nutricionizma Jasmina Hasanović za portal foodfacts.news dodavši da ne postoje uverljivi dokazi da će takva ishrana poboljšati zdravlje.
Kaže da osim što može biti deficitarna s važnim nutrijentima, može izazvati i potencijalne zdravstvene probleme i verojatno će biti skuplja.
Gluten je, podseća, protein koji se nalazi u žitaricama pšenice, raži i ječma dok se zbog kontaminacije može naći i u zobi i nije esencijalan nutrijent. Kod osoba sa celijakijom uzrokuje imunološku reakciju koja razvija upalu i oštećenja u probavnom traktu nakon što se konzumira hrana koja ga sadrži.
Ističe da, ukoliko osoba ima autoimunu bolest povezanu s ovim proteinom, bezglutenska ishrana je neophodna kako bi se uklonila upala i posledično simptomi.
Prema njenim rečima, kod nekih ljudi konzumacija hrane koja ga sadrži izaziva simptome poput nadutosti iako su im testovi na celijakiju negativni, pa za njih kažemo da imaju stanje koje se naziva necelijakična preosetljivost na gluten.
"Zato, izbegavanje ima smisla kod osoba koje imaju celijakiju, alergiju na pšenicu ili necelijakičnu preosetljivost na gluten", ističe ona.
Profesorka dr Tea Bilušić s Hemijsko - tehnološkog fakulteta u Splitu napominje da se gluten dovodi u vezu sa sledećim poremećajima: celijakija, necelijakična osetljivost na gluten, ataksija glutena - retka neurološka autoimuna bolest, dermatitis herpetiformis - stanje kože uzrokovano intolerancijom na gluten.
"Kod ovakvih stanja trajno se prepisuje ishrana koja ne sadrži gluten i njegove tragove", kaže ova profesorica, pri čemu je saglasna sa nutricionistkinjom Hasanović.
Dodaje da naučno dostupni podaci ukazuju da takvi proizvodi u svom sastavu imaju dvostruko viši procenat masnoća, više ugljenih hidrata, manjak vlakana i vitamina iz grupe B, kao i cinka, magnezijuma, selena i kalcijuma.
Komentariše da, uzimajući u obzir brzorastuće tržište bezglutenskih proizvoda koji više koštaju, treba postaviti i logično pitanje. Ono glasi: ako je biljna proizvodnja u velikoj meri genetski manipulisana, da li je sve veći procenat populacije osetljiv upravo na gluten? Ili je to posledica nekih drugih malformacija koje su uslovljene neprirodnim uticajima na biljni rast i razvoj?
Oznaka "bez glutena" na mesu: Da li je potrebna ili zbunjuje potrošače?
Zato bi, ističe, preporuka bila konzumacija žitarica u umerenim količinama i pravilna edukacija o onom što konzumiramo.
"Kod pojave učestalih znakova alergije ili intolerancija nakon proizvoda koji sadrže gluten potrebno je obaviti adekvatne lekarske preglede i prirodno jačati imunoški sistem što dužim boravcima u prirodi", konstatuje ona.
Profesorica Bilušić kaže da mleko sadrži disaharid laktozu koja predstavlja mlečni šećer i njeno nepodnošenje može biti primećeno već kod dece u ranoj fazi života.
U tom slučaju, navodi, preporučuje se konzumacija mleka i mlečnih proizvoda bez laktoze.
"Prema dostupnim podacima, procenat osoba koje je ne podnose nije visok", otkriva splitska profesorica dodajući da se ipak taj broj učestalo povećava u onim delovima sveta u kojima populacija do sada nije pokazivala visok stepen intolerancije na laktozu.
To može ukazivati ili na činjenicu sve veće kompromitovanosti imunog sistema kod čoveka ili na konzumaciju određenih drugih komponenti koje putem hrane učestalo unosimo u svoj organizam.
Prema njenim rečima, poseban režim ishrane koji uključuje konzumaciju bezglutenske hrane ili mleka i mlečnih proizvoda bez laktoze nije potreban ako je organizam zdrav, ako ne postoje nikakve naznake smetnji koje se mogu povezati s unosom gore navedenih grupa namirnica.
Svedoci smo, napominje, globalizacije sveta čija je posledica uvoz prehrambenih proizvoda iz različitih sistema proizvodnje i zato je posledično, vrlo otežana kontrola tolikog broja proizvoda.
"U takvom okruženju, potrebno je povećati svest o važnosti pravilnog i poštenog informisanja, logičkog razmišljanja, edukovanja o svom organizmu i o aspektu zdravlja posebno kroz prirodno jačanje sopstvenog imuniteta poput druženja, boravka u prirodi", poručuje profesorica.
Kod zdravih osoba, objašnjava Hasanovićeva, laktoza se u namirnicama razgrađuje tokom probave pomoću enzima laktaze.
Međutim, kod nekih osoba se s vremenom smanjuje koncentracija tog enzima ili ga nedostaje u potpunosti, pa za njih kažemo da imaju intoleranciju na laktozu.
Kako saznajemo, simptomi ovog stanja su nadutost, pojava gasova i bol u stoamku, jer ona ostaje netaknuta u probavnom sistemu sve dok je bakterije ne razgrade.
"Intoleranciju treba razlikovati od alergije na proteine mleka jer osobe sa ovim stanjem mogu konzumirati proizvode bez laktoze i mlečne proizvode poput jogurta, kefira i tvrdih sireva, za razliku od osoba koje imaju alergiju na mleko", pojašnjava zagrebačka nutricionistkinja.
Ukoliko, dodaje, osoba primeti da joj smeta konzumacija običnog kravljeg mleka može konzumirati ono bez laktoze koje u sebi već sadrži enzim laktazu i zbog toga je slađe.
Ipak, naglašava da to ne znači da su takvi proizvodi zdraviji.
"Oni su namenjeni osobama koje pate od intolerancije na laktozu i njihovo konzumiranje se ne preporučuje kod opšte populacije koja nema navedene probleme", poručuje ona, saglasivši se sa mišljenjem profesorke Bilušić.
Tagovi
Autorka