Izbacivanje mesa iz ishrane neće smanjiti zagađenje životne sredine - rešenje je u ispaši stoke?

Stočarstvo kao i mesna industrija sve se više nalaze na meti organizacija za zaštitu životne sredine koji smatraju da baš taj sektor donosi najviše štete prirodi. Jako se puno vode troši u mesnoj industriji, a čak trećina obrađene zemlje koristi se za proizvodnju milijarde tona stočne hrane. Sve se češće postavlja pitanje je li potrebno jesti takvo meso, pogotovo što danas postoje brojne alternative.

Meso iz laboratorije na našim tanjirima već 2022.?

Naučnica i akademska profesorka, kako navodi foodnavigator, poznata po svom radu o globalno održivoj proizvodnji hrane, Luis Fresko smatra kako izostavljanje mesa iz lanca proizvodnje nije nikakvo rešenje.

"Svima je jasno da uzgoj životinja ima uticaj na okolinu i stvaranje izduvnih gasova, te da se sve više razmišlja o tome kako je meso opasno za konzumaciju. No, problem ne možemo rešiti na način tako da izbacimo iz lanca jedan od najbitnijih izvora proteina za naš organizam. Čak i ako bi obustavili proizvodnju mesa i uzgoj domaćih životinja, na meti bi se sigurno našle divlje životinje, koje bi mnoge nacije uzgajale za hranu", upozorila je Fresko.

Zašto su nam životinje potrebne u ishrani?

Fresko je navela i primere zbog čega su nam životinje potrebne u uzgoju useva i ljudskoj ishrani. "Ispaša životinja pruža najveću nadu za smanjivanje izduvnih gasova, a ona se u svetu sprovodi sve manje. Veliki deo svetske površine je ili suv ili s druge strane previše vlažan. Zemlja za uzgoj je sve siromašnija, a tome smo krivi mi, a ne životinje. Baš ta ispaša životinja može učiniti što niko od nas ljudi ne može, a to je nejestivo bilje pretvoriti u vrlo vredne useve i hranu", objašnjava profesorka Fresko.  

Isto tako, izjavila je, kako životinje mogu da pomognu u rešavanju rastućeg problema otpada hrane. Nedavno je objavljeno istraživanje Univerziteta Vageningen u kojem se govorilo o problemu potrošnje hrane, te da je on mnogo veći nego što se to misli. Izračunali su kako svaka osoba po danu, u proseku, stvori otpada u vrednosti 500 kalorija što je ekvivalent oko tri vekne hleba, ili kilogram jabuka, ili 'malo veća' svinjska šnicla. "Kada bi smo taj otpad mogli da upotrebimo za hranjenje životinja, to bi bilo odlično“, rekla je Fresko.

Plutajuća farma: Krave hrane ostacima iz restorana, a one grad snabdevaju mlekom

Šta sa alternativama?

Iako je zagovornica mesa, Luis Fresko preporučuje i veću konzumaciju biljnih belančevina. Međutim, identifikovala je niz problema koji se pojavljuju u sve popularnijim alternativama mesu, a koje se baziraju na biljkama. "Svi ti veganski burgeri imaju veliki problem - svi su ultraprerađeni. Dakle, s prehrambenog stanovišta to nije najbolje rešenje“, primetila je.

Meso uzgojeno u laboratoriji trenutno je preskupo da bi bila prava zamena, a iako fanrički uzgojene aminokiseline imaju više potencijala, ovaj sektor je još uvek poprilično nestabilan. Kao najzanimljivija alternativa, Fresko je navela alge, ali je dodala kako je jako komplikovano uzgajati ih te da rastu jako sporo. "Mislim da u budućnosti nećemo jesti meso svaki dan. Lako možemo bez njega tri ili četiri dana, ali u potpunosti ga izbaciti iz ishrane bilo bi pogrešno i za ljude kao i za same životinje“, zaključila je ova naučnica.