Zbog obaveza na imanju, vodeničar Dragan Živanović iz sela Zlatarić, nema vremena ni mogućnosti da uvek posluži mušterije. Zato je sve zainteresovane pismeno obavestio da žito za mlevenje ostavljaju i kad nije u vodenici, a da kad uzimaju brašno ostave novac u, za to, namenjenoj drvenoj kutiji.
Na 10 km od Valjeva na putu ka Loznici nalazi se selo Zlatarić koje je poslednjih skoro deceniju i po poznato po Đedinoj vodenici u kojoj je vodeničar Dragan Živanović omogućio kupcima da brašno kupe i kada on nije tu, ali i da, kako kaže, tako pokažu svoje poštenje.
Vukosav Saković: Brašna ima za dva meseca, a hlebnog zrna za narednih deset
"Vodenica je stalno otključana, brašno izmereno u kesama, a pored njih je kasa. Kupci i putnici namernici koji prolaze ovim putem, u svako doba dana i noći mogu svratiti, uzeti brašna koliko im treba, ostaviti pare i produžiti svojim poslom. Još niko me nije prevario da je uzeo brašno, a da nije platio", kaže Dragan.
Dragan Živanović je 28 godina radio u pogonima valjevske fabrike "Krušik" ali je pre skoro dve decenije uzeo otpremninu i posvetio se radu u vodenici na reci Obnici i tako sačuvao tradicionalan način mlevenja žita. Zbog obaveza na imanju, vodeničar Dragan nema vremena ni mogućnosti da uvek dočeka, posluži i isprati mušterije. Zato je sve zainteresovane pismeno obavestio da žito za mlevenje ostavljaju i kad nije u vodenici, a da kad uzimaju brašno ostave novac u, za to, namenjenoj drvenoj kutiji.
"Zahvaljujući bogu i mom, nažalost sada pokojnom, Đedi, koji me je uveo u ovaj posao, ja već 31. godinu radim kao vodeničar. Đeda je iza sebe ostavio kao trag put poštenja, tvrde podloge, a ja sam mojim radom uspeo da taj put asfaltiram", slikovito opisuje Dragan svoj životni put.
"Na meni je bila velika obaveza da nastavim ovaj put. Više od 30 godina uslužno merim žito građanima našeg kraja, a i šire, a to je pomalo nezahvalan posao. Da biste imali poverenje, mora se raditi tačno, kvalitetno i pošteno."
Bilo je i slučajeva da mušterije pri sebi nemaju para, ali su se i ti retki vraćali da naknadno plate za uzeto brašno. Posebno su pozitivno reagovali ljudi koji su prolazeći putem Valjevo-Loznica navraćali u vodenicu da kupe pšenično ili kukuruzno brašno. Uz novac ostavljali su ceduljice s porukama zahvalnosti, svoje brojeve telefona, najavljivali da će ponovo svratiti. Svakog gosta dočekuje veliki natpis koji stoji na vodenici "Život i poverenje samo jednom se gube".
"Pet vrsta brašna imam u vodenici, razvrstano je u kesama i poređano po policama. Heljdino, ražano, pšenično crno, integralno i kukuruzno belo i žuto u svakom trenutku se može naći", kaže Dragan i dodaje da se sve više kupuje crno pšenično brašno.
Posebno je u vodenici zanimljiva knjiga utisaka, gde su za sve ove godine oni koji su dolazili upisivali svoja zapažanja. Ređali su se komentari, poruke i reči zahvalnosti, pa je 2014. godine Dragan uz pomoć prijatelja priredio knjigu pod nazivom "Život i poverenje samo se jednom gube". Pet godina kasnije, svetlost dana ugledala je i druga knjiga koja nosi naziv "Poštenje i poverenje žive u vodenici".
"Iako živimo u jednom kriznom vremenu, gde su mnogi građani ostali i bez zaposlenja i bez novčanih primanja, pa su zbog svih tih dešavanja sebe malo i promenili, ipak većina srpskog naroda ostala je da čuva vekovima stečene vrednosti, a to je poštenje. Ja sam pružio priliku građanima da pokažu to svoje poštenje i oni su to iskoristili na najbolji mogući način", ponosno ističe Dragan.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
Koja sorta grožđa daje najbolju lozovaču, komovicu, konjak i vinjak?
Posle skoro 150 godina zatvara se poznata fabrika mesa, bez posla 150 ljudi
Pariz dobio prvi butik posvećen - puteru
Cene mleka snažno rastu: Vrućine u Evropi i El Ninjo zabrinjavaju tržište
