Kulen traži lenjog gazdu - dovoljno vremena za sušenje i pravo za jelo

Tajna kulena može se sažeti u jednoj rečenici - "kulen traži lenjog gazdu". To su reči Dragana Vukotića iz Bačkog Jarka, a objašnjenje pronalazi u tome što se ovaj proizvod mora strpljivo praviti, negovati, dimiti, sušiti, bez naglog punjenja.

"Kao što se u Vojvodini živi i radi polako i natenane, tako i kulen traži lenjog gazdu i najbolji su upravo kod lenjog gazde", kaže Vukotić.

Svinjokoljskih manifestacija nema, ali biće kulena i drugih specijaliteta

U decembru, nakon svinjokolja, on je za svoju porodicu i prijatelje pripremao domaći kulen, slaninu, šunku, kobasice i tada nam odao tajne dobre prerade. S obzirom na to da na trpezu stižu početkom proleća, posetili smo ga kako bismo se uverili da li su ovi delikatesi dobro osušeni što je, prema njegovim rečima, jedan od ključnih faktora za kvalitet i ukus.

"Najzahtevniji proizvod je ovaj naš domaći kulen. Ovom u ravnom crevu treba 90 do 120 dana da bi fermentisao, bio suv, jasnog preseka i mogao da se jede bez bojazni. Imamo i čuvenu vojvođansku katu kojoj treba da se osuši minimum šest meseci."

Slanina koja "leči" mnoge bolesti

A tajna dobre slanine je, kaže, u odabiru svinje koja mora biti zrela. Bela je, napominje, sve traženija, posebno u ovoj korona krizi.

"Šest meseci čuvamo šunke u salamuri. Nakon toga idu na dim što znači da je za šunku, sve zajedno sa zrenjem, potrebno minimum godinu dana, a da bi bila stvarno kvalitetna, potrebno je od godinu do dve dana", kaže naš sagovornik.

Ukoliko, kada probamo proizvod, osetimo sve sastojke možemo biti sigurni da je dobrog kvaliteta.

"Sve ono što smo stavili trebalo bi da se razazna - da li je so, paprika, luk, kim, biber. Kada je u pitanju ljutina, mi stavljamo dva odsto ljute paprike i smatramo da je kulen ljut."

Količine ograničene, ali dovoljne za prodaju

Osim strpljenja i vremena, u preradu ulaže i dosta novca. Pad cene svinja koji se beleži u Srbiji mu ne pomaže mnogo jer su životinje, kaže, jeftinije van sezone, a on ih kupuje krajem novembra pred svinjokolj.

Međutim, pozitivno je, dodaje, što mali proizvođači mogu da prerade i prodaju sa kućnog praga do 100 kg mesnih prerađevina na nedeljnom nivou. Odgovorni jesu za bezbednost hrane, veterinarsko-sanitarni i opšti uslovi higijene se moraju ispoštovati, ali nisu u obavezi da uvode sistem HASAP.

"Količina je ograničena, ali mislim da od te količine može domaćinstvo da preživi i da dobije početni entuzijazam da kasnije proširuje svoju proizvodnju", kaže sagovornik Agrokluba.

On svoju i planira da proširi, a ima i razloga - iza njegovog rada je čitav niz pehara, medalja i nagrada za vrhunsku pripremu mesnih delikatesa.

Više o proizvodnju Dragana Vukotića možete pogledati u prilogu Agrokluba: