Marina je jedna od retkih koja uzgaja aroniju u istočnoj Srbiji, a pravi najzdraviji matični sok

Nedaleko od Zaječara prema Lubnici, na samo kilometar od asfaltog puta prostire se plantaža aronije koju je Marina Stefanović iz pomenutog grada posadila na proleće još 2012-te godine. Priču u vezi sa tim kako je osnovala zasad i zašto ne propušta nijedan sajam, a ni dešavanja na kojima se promovišu domaći proizvodi rado je podelila sa nama, prisećajući se najpre kako je sve počelo.

"Uvek volim da spomenem da je ideja o uzgoju aronije u stvari Božija. Odavno sam proučavala kako se gaji, zašto je toliko lekovita, ali sam isto tako znala da mi je za uzgoj potreban pre svega novac. Nisam odmah htela  da ideju podelim sa bratom koji je boravio u Grčkoj, i od njega tražim novac, pa sam tu želju sačuvala samo za sebe", kaže naša sagovornica.

Rodila već prve godine

Nakon kratkog perioda, ispostavilo se da su ona i brat istovremeno pratili jednu poljoprivrednu emisiju, on u Grčkoj, a ona u Srbiji. U emisiji je bilo reči o uzgoju aronije, a brat je odmah po završetku pozvao i pitao da li želi da joj pošalje novac da osnuju zasad. Marina je tada na površini od pola hektara posadila sadnice od kojih je čak i prve godine imala  rod.

"Sa željom da primenim ono što sam do tada izučila o ovoj čudotvornoj i lekovitoj biljci, u rupi gde je trebalo postaviti sadnicu najpre sam stavila stajnjak, supstrat, zeolit kao i humus od kalifornijskih glista", ističe ona i dodaje da ukoliko biljci uskratite hranu prilikom sadnje, ona će nam  uskratiti rod narednih godina.

Rutava buba pravila probleme

S obzirom na to da je već druge proizvodne godine aronija rodila nešto više od dve tone, shvatila je da ide dobrim putem. Jedini problem u proizvodnji predstavljala je rutava buba u fenofazi cvetanja koju je redovno sakupljala kako ne bi došlo do propadanja tučka, samim tim kasnije i do izostanka ploda.

"Aronija nije zahtevna kultura, ali je važno istaći da joj je prilikom sazrevanja u letnjim mesecima neophodno redovno navodnjavanje kako plodovi ne bi bili smežurani, crni i tako neupotrebljivi."

Nakon druge godine uzgoja i visokog prinosa, Marina je odlučila da osim sveže aronije kupcima ponudi i matični sok, slatko i džem. Od tog trenutka je krenula da promoviše sopstvene domaće proizvode na gotovo svim sajmovima hrane u Srbiji.

Kako pravi matični sok?

"Potpuno čist matični sok pravi se tako što se aronija samelje, potom se stavi u presu, pritisne, a sveže ceđeni sok ide u flaše i na kraju na pasterizaciju. Ovo je ujedno najlekovitiji, ali i najtraženiji proizvod, a dnevni unos ne bi trebao da bude veći od 50 mililitara", napominje Stefanovićeva.

Kako dalje pojašnjava, slatko od aronije se pravi na uobičajeni način i to tako što se na kilogram šećera doda isto toliko aronije i zajedno kuva, dok se džem pravi od samlevenog ploda, sa ili bez šećera,što zavisi od porudžbine.

Zahvaljujući višegodišnjem iskustvu i zadovoljnim korisnicima njenih proizvoda, ova vredna žena ističe da je aronija jedan od najboljih čistača organizma, a takođe neverovatnom brzinom podiže i imunitet. Između ostalog, povećava količinu gvožđa u krvi i to najmanje jednu jedinicu na mesečnom nivou.

Kako i gde posaditi aroniju?

"Lekovitost ove biljke ogleda se u tome što je izuzetno korisna za dijabetičare, jer sadrži veću količinu insulina, ali i za one koji su na hemoterapiji, jer uspešno čisti organizam od otrova, regeneriše ćelije, stvara nove i potpuno zdrave", završava ova Zaječarka koja je od nedavno proširila svoj asortiman, pa pored proizvoda od aronije pravi slatko i džem od šljive, kajsije, ali i od mnogih drugih voćnih vrsta.

Naslovna fotografija: AK grafika/FB stranica Aronija Zaječar/Marina Stefanović