• Pršutijada
  • 15.02.2020. 16:00
  • Zlatiborski okrug, Mačkat

Najbolje pršute prave se kao nekada

To je manja proizvodnja, ali mi pre svega akcenat stavljamo na kvalitet. Da bi se napravila kvalitetna pršuta potrebno je oko mesec i po do dva meseca. Najbolje je goveče starosti od četiri do pet godina, a sve se radi kako je to radio deda nekada", rekla je Ružica Stojanović.

Foto: Zvezdana Gligorijević
  • 251
  • 82
  • 0

U porti crkve u zlatiborskomm selu Mačkat počela je jubilarna, dvadeseta po redu, Pršutijada i trajaće do 16. februara. Pod velikom šatrom na tezgama izlagaće 21 proizvođač.  Za najboljeg proizvođača goveđe pršute na ovogodišnjoj Pršutijadi proglašen je Mitar Marić. U njegovoj porodici proizvodnja pršute je tradicija.

"Počeo je pradeda, nastavio deda, pa moj otac i sada ja, a nadam se da će i moje ćerkice nastaviti ovaj posao. Za kvalitetnu pršutu je najbitnije kvalitetno meso, čist vazduh i dobro bukovo drvo. Otac Radovan je glavni, dosta pomaže majka Draginja, a pored mene tu je i moja supruga Višnja. Za moju pobedu su možda presudile nijanse, jer ovde svi proizvođači prave kvalitetne proizvode", rekao je Mitar Marić, koji je prošle godine osvojio zlatnu medalju za svinjsku pršutu i ovčiju stelju.

Mitar Marić je najbolji proizvođač goveđe pršute

Za najboljeg proizvođača svinjske pršute je proglaše Radomir Šopalović. Za njegovom tezgom našle su se tri generacije – deda Milojko, sin Radomir i unuk Nikola.

"Za proizvodnju dobre svinjske pršute potrebne su dobre svinje, da se meso dobro usoli i rasoli i lagana vatra na bukovom drvetu. Ponajviše sam naučio od svog dede. Inače, mi sve proizvodimo sami, od hrane za stoku, stoku, imamo svoju klanicu, proizvodimo i prodajemo. Sada trenutno imamo 10 bikova u tovu, a ove godine planiramo da proširimo proizvodnju. Svi radimo u porodici - deda, baba, otac, majka, sestra, supruga i ja", kaže Nikola (24) i dodao da ova nagrada znači bolju prodaju, reklamu, da se čuje za ovaj kraj, za njihovu pršutu, slaninu.

Porodična tradicija

Njegov deda Milojko Šopalović kaže da već pola veka samostalno proizvodi pršutu, a tome su mu su priključili sin i unuci.

Kako prepoznati kvalitetnu pršutu?

"Nekada sam pršutu proizvodio od Mitrovdana do Đurđevdana jer tada nije bilo zamrzivača. Kada za'ladi tada se radi. U tom procesu sve je bitno, i da se dobro usoli, da se 'izapere', da se suši na dobrom suvom bukovom drvetu. I danas se držimo tog recepta. Najviše sam prodavao u Prijepolju, Priboju, Brodarevu, Novom Sadu, Valjevu. Natovarim na leđa pršutu i u voz", kaže deda Milojko.

"Sve danas radimo kao nekada deda"

Među malobrojnim damama kao proizvođač je bila Ružica Stojanović. Od svojih 30 godina starosti već 20 godina se bavi proizvodnjom suvog mesa.

"Svih 365 dana od jutra do mraka radimo i na raspolaganjima smo našim mušterijama. Mesečno preradimo dva do tri govečeta i oko 15 svinja. To je manja proizvodnja, ali mi pre svega akcenat stavljamo na kvalitet. Da bi se napravila kvalitetna pršuta potrebno je oko mesec i po do dva meseca. Najbolje je goveče starosti od četiri do pet godina, a sve se radi na stari način, kako je to radio deda nekada", rekla je Ružica.

Ružica kaže da imaju manju proizvodnju, ali akcenat je na kvalitetu

Među proizvođačima je i Aleksandar Radojičić, koji kaže da u proizvodnji pršute učestvuje od kako zna za sebe, a to je skoro 40 godina.

"Prvo je radio deda Velimir, nastavio otac Živorad, sada ja, a nadam se da će nastaviti moji sinovi Veljko i Strahinja. Imam još dve devojčice. Naše gazdinstvo ima svoje ovce za proizvodnju stelje. Inače, da bi goveđa pršuta bila kvalitetna potrebno je čvrsto i zrelo meso bikova", rekao je Aleksandar.

Najbolji među najboljima

Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović zahvalio se proizvođačima koji prenose slavu i čuvanje tradicije proizvodnje suvog mesa i nada se da će uskoro 'do dočekati taj dan da zaštite geografsko područje i brendiraju proizvod'.  

Cene na ovogodišnjem sajmu suvog mesa nisu ništa manje nego na pijacama. Goveđa pršuta je od 1.800 do 2.400 dinara, svinjska pršuta od 1.000 do 1.400, slanina 800 – 1.000 dinara, kobasica i kulen po 900 dinara, čvarci 1.000 dinara, ovčija stelja 1.300-1.500, ovčija pršuta 2.000 dinara i svinjska rebra 750 dinara.

Žiri je ocenjivao spoljni izgled, presek, miris, ukus

Kao i svake godine i ove godine stručni žiri iz Jugoinspekta izabrao je najbolju kobasicu, slaninu, ovčiju stelju, svinjsku i goveđu pršutu. Ocenjivana su reprezentativna svojstva kvaliteta, spoljni izgled, izgled preseka, koizistencija, miris, ukus i boja. Među 15 ocenjenih proizvođa goveđe pršute za najboljeg proizvođača je proglašen Mitar Marić. Prvo mesto i zlatnu medalju za uzorak svinjske pršute poneo je Radomir Šopalović, drugo mesto Aleksandar Radojičić i treće mesto je pripalo Branku Šopaloviću.

Uz žig zlatiborska pršuta i na ino tržište

Za najbolju ovčiju stelju pristiglo je 20 uzoraka. Najbolja je proizvođača Dušana Stojanovića, drugo mesto je pripalo Draganu Stojanoviću i treće Vladimiru Andžiću. Od 14 uzoraka slanine najbolja je slanina Radomira Šopalovića, a isto toliko je bilo uzoraka i za najbolju kobasicu. Najbolji proizvođač je Ružica Stojanović. Posebna zahvalnica je uručena Obradu Šopaloviću zasluženom za porketanje pršutijade pre 20 godina.


Foto prilog


Tagovi

Pršutijada Mačkat Čajetina Ružica Stojanović Mitar Marić Nikola Šopalović Aleksandar Čeliković Milan Stamatović Goveđa pršuta Svinjska pršuta Čvarci


Autorka

Zvezdana Gligorijevic

Novinar više od 20 godina. Kao dopisnik pokriva veliki deo Zlatiborskog okruga - Užice, Zlatibor, Bajinu Baštu, Arilje, Požegu, Kosjerić, a ponekad i ostale opštine Zapadne Srbije.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Acimovicima ne treba more, oni su sebi napravili ambijent primorskog dvorista. palme, kaktusi, južno... Pročitaj celu belešku »