Nema slatka od šljiva bez idrišava - ali, kako se stvarno koristi?

Ko nogom kroči kroz drvenu kapiju u dvorište Vranjanke Mirjane Mitić (78), koje neodoljivo podseća na vreme u kome je živeo čuveni pisac Bora Stanković, ne izlazi sve dok ne zađe u njegove najzabačenije kutke koji odišu duhom ovog starog grada.

To vreme posebno dočarava drvena kapija na koju se nadovezuje dugačak visoki zid koji ne dozvoljava radoznalim prolaznicima da sa ulice zavire u njeno dvorište. Posebnu draž ovom predivnom ambijentu daje stara prizemna kućica sa dva "basamaka" i tremom pod kojim u letnjim mesecima ova domaćica potraži spas od gradske vreline.

Tajni sastojak bez kog se ne može

Odatle ona ima pogled na cvetni deo bašte u kojoj je počasno mesto dala je biljci zvanoj idrišav ili rozetla koja se od ostalih izdvaja po neobičnom mirisu i lepoti, a bez koje nekada ni jedna domaćica grada sa Juga nije umela da napravi slatko od šljiva.

Rozetla - biljka čiji se miris dugo pamti

"Ova biljka se danas u Vranju gotovo ne može naći ni u jednoj bašti jer su savremene domaćice u eri novog sezonskog cveća upotpunosti zaboravile na nju. Nijedna od njih ne sprema slatko od šljiva tako da one i ne znaju da se ova biljka nekada upotrebljavala kao njegov dodatak", priča Mitićeva.

A koliko je idrišav bio neophodan sastojak u pravljenju slatka Mirjana Mitić, koja i danas ne može da zamisli svoju zimnicu bez ove poslastice, veoma dobro zna i zato sa velikom ljubavlju čitavog života gaji ovu biljku. Čuva je od vrelog sunca, ali i od iznenadnog jesenjeg mraza. Pogotovo joj je bitno da njeno lišće bude zdravo i bez ikakvih naslaga kada krene da pravi ovo slatko.

Kako se pravi slatko?

Celokupan ritual prilikom spremanja slatka od šljiva primenjuje i danas iako je duboko zagazila u osmu deceniju života. Ovaj proces obično počne kupovinom šljiva na pijaci. Tokom proteklih godina naučila je da iz daleka prepozna koje su šljive pogodne za ovo slatko. Bitno joj je da ne budu ni prezrele, ali ni zelene. Kada obavi kupovinu odmah kreće da od njih pravi "taze" slatko.

Šljive koje oljušti najpre ubacuje u posudu sa vodom u koju je prethodno dodala vinobran kako bi prilikom kuvanja dobile zlatno žutu boju. U tu istu vodu na vrhovima prstiju doda negašenog kreča i ostavi ih da stoje sve dok na šporetu ne pristavi šerpu sa šećerom i vodom tek toliko da on ogrezne u njoj.

Proces kuvanja slatka od šljiva započinje na tihoj vatri i tu temperaturu održava sve dok se šećer polako ne otopi.

"Kada se to desi i kada ta masa u šerpi provri u nju pažljivo ubacujem oljuštene plodove. Slatko prilikom kuvanja ne mešam kako se ne bi rasturile šljive, ali zato s vremena na vreme krpom uhvatim jednu dršku šerpe i celokupnu masu protresem brzim pokretom."

Samo dekoracija - greška!

Dok to radi, neprestano prati kako se kuva slatko i negde pred kraj kuvanja ubaci oprane listiće idrišava kako bi dobilo željenu aromu. To je ključni trenutak u spremanju ovog slatka i to Mirjana nepogrešivo čini. Šerpu sklanja sa šporeta tek kada sok u kome se kuvaju šljive dostigne onoliku gustinu koja se, bez problema, može zadržati na njenom noktu.

Kad šljiva rodi svašta se od nje može

"Neke žene su znale da listiće idrišava stave u tegle kada prikupljaju slatko misleći da će tako postići najbolji efekat. To je bila velika greška. Dobijale su samo dobru dekoraciju i ništa više", tvrdi naša sagovornica.

Posluženje kako dolikuje

U tek skuvano slatko ona obavezno doda i malo limuntusa, a kada krene da ga sakuplja u tegle obavezno izvadi listove idrišava i doda po neku krišku limuna kako bi upotpunila njegovu aromu.

A da je reč o njenom pravom malom remek delu potvrdili su i svi oni koji su kod nje probali slatko od šljiva začinjeno idrišavom. Mirjana svojim gostima ovo slatko uvek ponudi na poslužavniku u specijalnom servisu za ovu poslasticu i uz čašu hladne vode.