Od stola do dijagnoze: Da li crveno meso izaziva rak debelog creva?

Crveno meso zauzima važno mesto na našim stolovima, ali često se nalazi pod kritikom zbog potencijalnih zdravstvenih rizika.

Jedno od ključnih pitanja je da li ovaj prehrambeni izbor može izazvati rak debelog creva, odnosno, kolorektalni karcinom (CRC)?

"Poslednjih decenija je povezanost između ishrane i raka podstakla veliko zanimanje brojnih istraživača", kaže za portal foodfacts.news profesor primarijus dr Neven Ljubičić iz Kliničkog bolničkog centra “Sestre milosrdnice" u Zagrebu, a ujedno i koordinator Nacionalnog programa za rano otkrivanje raka debelog creva.

Uz određene faktore povećava rizik od nastanka

Kako navodi, 2020. godine Američko društvo za borbu protiv raka (ACS) objavilo je preporuke za ishranu i fizičku aktivnost kao važne faktore u primarnoj prevenciji različitih vrsta rakova, pa tako i onog debelog i završnog creva.

U njima se jasno navodi da konzumacija crvenog mesa uz povišenu težinu, konzumaciju alkohola i/ili snižene koncentracije vitamina D povećava rizik nastanka.

"To naravno ne znači da crveno meso može izazvati rak debelog i završnog creva", ističe ovaj specijalista pojašnjavajući da govorimo o povećanom riziku nastanka jer na kraju, u stvaranju svakog zloćudnog tumora, pa tako i kolorektalnog karcinoma, učestvuje veliki broj faktora koji se međusobno isprepliću.

Primećuje da je u tom smislu sve više istraživača koji u smernicama za ishranu preporučuju unos crvenog mesa, ali sa relativno manjim procentom, dok procenat minimalno prerađene biljne hrane treba da bude veći. Dakle, preporuke kažu: konzumirajte manje mesa, a više hranu biljnog porekla.

Sa druge strane, objašnjava, treba razlikovati neprerađeno od prerađenog, jer bi u kontekstu brojnih aditiva i konzervansa prerađeno crveno meso potencijalno moglo nositi mnogo veći rizik, posebno kod osoba koje ne konzumiraju voće i povrće u dovoljnoj količini.

Značaj ranog otkrivanja je izuzetno veliki

Ovaj lekar napominje da su umjrenost i uravnoteženost osnove života.

"Umjerenost u konzumaciji i uravnoteženost u ishrani velika su garancija u očuvanju zdravlja pojedinca", naglašava.

Upotreba duvanskih proizvoda, podseća, neprimeren unos alkohola i povećana telesna težina, pojedinačno, ali posebno u kombinacijama, u velikoj meri negativno utiču na zdravlje svakog pojedinca.

Ne smemo zaboraviti da u nastanku raka značajnu ulogu imaju i nasleđe i niz genetskih mutacija, ističe ovaj stručnjak

"Ako govorimo o ishrani, ključ, nazovimo to 'zdravih navika', je umerena konzumacija najpre neprerađenog crvenog mesa i veća konzumacija voća i povrća", potkrepio je primerom prethodne tvrdnje.

Svakako, ukazuje i na to da treba imati na umu da kako god naizgled "zdravo" živeli nikada ne smemo zaboraviti da u nastanku raka debelog i završnog creva značajnu ulogu imaju i nasleđe i niz genetskih mutacija.

Za kraj ovaj stručnjak poručuje: "sekundarna prevencija odnosno rano otkrivanje raka i fizičkih promena koje bi mogle rezultirati pojavom raka su izuzetno važne".

Šta povećava rizik od njegovog razvoja?

Profesorka dr Ines Banjari sa osječkog Prehrambeno - tehnološkog fakulteta konstatuje da je ono po čemu se razlikuje od svih drugih karcinoma njegova najuverljivija povezanost sa ishranom.

"Do sada je najjača pozitivna korelacija s kolorektalnim rizikom utvrđena za konzumaciju crvenog i prerađenog mesa i konzumaciju alkohola", otkriva ova profesorica dodajući da konzumacija crvenog mesa povećava rizik razvoja za 12 odsto, a prerađenog 15 odnosno 21 odsto za karcinom debelog creva i čak 34 odsto distalni karcinom debelog creva.

Da li treba prati meso pre kuvanja ili pečenja?

Kako saznajemo, sa povećanjem konzumacije prerađenog mesa od 50 g na dan, rizik raste za 18 odsto.

Takođe, konzumacija alkohola u količini od 50 g/dan ili više, gotovo dvostruko povećava rizik od razvoja navedene bolesti, a negativan učinak alkohola je jače izražen kod muškaraca nego kod žena, kao i kod gojaznih osoba.

"Uopšte gledano, zapadnjački način ishrane, konzumacija prerađenog svinjskog mesa, mesa i krompira i neki drugi tradicionalni obrasci ishrane povezani su sa višim rizikom dok mediteranski način ishrane, očekivano, doprinosi smanjenju rizika od pojave", navodi.

Faktori koji umanjuju rizik od pojave

Ipak, iako, pojašnjava, visok unos voća i povrća pokazuje inverznu (obrnutu) povezanost s CRC-om, kod pušača u stvari povećava rizik.

Sa druge strane, do danas najjači dokazi u pogledu smanjenja rizika su utvrđeni za fizičku aktivnost.

"Samo 30 minuta svakodnevne fizičke aktivnosti smanjuje rizik od razvoja CRC-a za 11 odsto", naglašava profesorica Banjari.

Kaže da je posebno važno istaći da nedostatak fizičke aktivnosti u većoj meri povećava rizik kod gojaznih osoba u odnosu na one koji imaju normalnu težinu, a gojaznost je povezana sa agresivnijom manifestacijom i direktna je odrednica opstanka. Odnosno, što je veći indeks telesne mase (ITM) osobe viši je rizik od mortaliteta.

Isto tako, dodaje, konzumacija celovitih žitarica i prehrambenih vlakana  najznačajniji su zaštitni faktori povezani sa ishranom. Za svakih deset grama prehrambenih vlakana na dan, rizik se smanjuje za deset odsto, pa je učinak nešto izraženiji kod muškaraca.

"Rezultati istraživanja pokazuju i značajan zaštitni efekat unosa kalcijuma iz mlečnih proizvoda i suplemenata, a čini se i da bi vitamini D i C takođe mogli da imaju zaštitnu ulogu", zaključuje ona.

Spominje i zanimljivost da konzumacija kafe, nezavisno od tipa (čak je utvrđeno i za beskofeinsku) smanjuje verovatnoću nastanka za 26 odsto. Efekat zavsi od doze i maksimalan je kod dve i po ili više šoljica na dan.

Promenom navika se smanjuje mogućnost razvoja

Rana dijagnoza je ključna, s obzirom na to da je ovaj rak, upozorava, fatalan kod gotovo polovine svih slučajeva ukoliko se dijagnostikuje u kasnijim fazama bolesti.

Profesorica skreće pažnju na to da trenutni dokazi o uticaju ishrane i specifičnih nutrijenata na etiologiju i patogenezu CRC-a sugerišu da se radi o kompleksnoj interakciji između vremena prolaska hrane kroz probavni trakt, pH stolice, učestalosti konstipacije i drugih faktora.

Da li je mikrotalasna rerna pogodna metoda za odmrzavanje hrane?

"Ipak, istraživanja pokazuju da životne i prehrambene navike prevazilaze genetsku predispoziciju i dijagnozu upalne bolesti creva", poručuje, pozivajući na promenu prehrambenih i životnih navika kako bismo smanjili rizik od pojave ove zloćudne bolesti.

Dakle, možemo zaključiti da se ovde radi o delimičnoj dezinformaciji, jer je dokazano da povećana konzumacija crvenog mesa, uz ostale faktore može izazvati rak debelog creva, ali nije istina da je sama povremena i umerena konzumacija krivac za razvoj ove bolesti.