• Domaća hrana
  • 09.08.2020. 16:00
  • Grad Beograd, Beograd

Proizvodi malih poljoprivrednika pronašli put i do beogradskih restorana

U ovoj situaciji sa virusom korona, ljudi su sami više počeli da se interesuju za zdraviju ishranu, tako da mi kao ugostitelji to treba da prepoznamo i ponudimo im na tanjiru obrok sa kvalitetnim domaćim namirnicama, objašnjava vlasnik beogradskog restorana Filip Borjanović.

Foto: Filip Borjanović
  • 130
  • 21
  • 0

Virus korona izazvao je krizu na više polja, međutim, istovremeno je ova pandemija pokrenula i pomamu za zdravom ishranom i domaćim proizvodima. U želji da ojačaju svoj imunitet, ljudi su masovno počeli da kupuju proizvode domaće radinosti i to pretežno putem fejsbuk grupa koje nude hranu malih poljoprivrednih gazdinstava.

Upravo tu potrebu krajnjih potrošača prepoznao je vlasnik beogradskog restorana "New Marinero" Filip Borjanović koji je pre nekoliko meseci povećao prisutnost proizvoda sa sela u kuhinji svog lokala kako bi konzumentima pružio ono što žele, a ujedno i podigao kvalitet usluga na viši nivo.

Poljoprivrednici počeli sami da plasiraju svoje proizvode putem interneta

U fejsbuk grupi "Mali proizvođači hrane u Srbiji" početkom maja meseca potražio je pomoć poljoprivrednika i iskazao želju da se poveže sa njima, te njihove proizvode uvrsti u meni svog restorana. Iako je objekat mediteranskog tipa, na meniju ima i nekoliko nacionalnih specijaliteta, kuvanih jela, a Filip je istakao da mu je veoma važno da namirnice budu sa lokala, sveže i ukusne.

"Mene su ova grupa i interesovanja gostiju za domaćom hranom fascinirali i naveli da se preusmerim na saradnju sa malim proizvođačima, a velike markete svedem na minimum", rekao je tada Borjanović.

Na tanjiru zdrave namirnice

Za samo desetak dana u njegovom restoranu pojavili su se domaći sirevi, suhomesnati proizvodi; kulen, kobasica, meso, zatim slatko mleko, kiselo mleko, ali i sveže voće i povrće, jaja, ratluk, domaći sokovi, vino, dimljeni začini i drugi specijaliteti srpskih poljoprivrednika. Cilj je, kako je rekao, da kroz restoran prođe što više prave domaće hrane, te da ovo bude primer drugim ugostiteljskim objektima.

U restoranu Borjanovića, mogu se probati domaći suhomesnati proizvodi, ali i prerađevine od mleka

"I ranije sam koristio domaće proizvode u pripremi jela u restoranu. Imam inače saradnju sa ljudima sa zemunske pijace, ovo je bio samo korak dalje. Dosta moje rodbine živi na selu, volim selo i uvek se trudem da donesem nešto od proizvoda kada ih posećujem. U ovoj situaciji sa korona virusom ljudi su sami više počeli da se interesuju za zdraviju ishranu", ističe naš sagovornik i dodaje da kad postoji potreba krajnjih potrošača, ugostitelji to treba da prepoznaju i ponude na tanjiru obrok sa kvalitetnim domaćim namirnicama.

Domaći proizvodi daju drugačiju formu jelu

Kaže, prezadovoljan je saradnjom sa malim proizvođačima zato što su, ukazuje, to proizvodi daleko većeg kvaliteta od komercijalnih proizvoda.

"Razlikuje se ukus, oseti se da su to domaći proizvodi. I puter sam uzimao, daje drugačiji ukus, drugačiju formu jelu kada se koristi. Nije ista priča kao sa onim što se kupuje u marketima."

Ručak za 200 dinara od namirnica malih proizvođača

Da li mu domaći proizvodi daju prednost u odnosu na ostale ugostitelje, još uvek ne može da proceni. Kaže, to će moći da vidi u narednom periodu, ali, napominje, od ove ideje neće odustati.

"Moja je logika da je bolje raditi na kvalitetu nego na kvantitetu", napominje naš sagovornik.

Naučiti da kvalitet mora da košta

Da se kvalitet i sada prepoznaje pokazuje zainteresovanost posetilaca lokala. Najveće interesovanje gosti su pokazali za mesom i mesnatim proizvodima, dodaje on ističući da se posebno oduševe svežim paradajzom iz bašte. Reakcije su pozitivne i svi koji probaju takva jela rado se vraćaju. Međutim, veliki je problem navesti konzumente, koji nisu imali priliku da probaju hranu sa domaćih farmi, da poruče takvo jelo. Razlog tome su, kaže, cena i needukovanost.

"Ljudi su totalno needukovani šta znači kvalitetan proizvod i cena kvalitetnog proizvoda. U veleprodajama je paradajz 30 do 40 odsto jeftiniji od paradajza domaćeg proizvođača. Samim tim i moja hrana u restoranu više košta i to se na prvi pogled ne dopadne gostima. Nisu drastične razlike, ali su primetne. Treba raditi na edukaciji krajnjih klijenata."

Restorani organske hrane su korak dalje?

Trenutna situacija u ugostiteljstvu je, dodaje, veoma teška. Pandemija virusa korona znatno je ugrozila ovu granu privrede, a posledice će se tek videti.

"Moj lokal je na vodi, sezonski je i ima posla. Imam pad prometa 30 do 40 odsto. Međutim, centar grada je pogođen. Ljudi koji su živeli od stranaca i od turista su u lošoj situaciji", navodi on i dodaje da očekuje veće gubitke na jesen i zimu kada lokali pored vode više ne budu u ovoj meri aktuelni.


Tagovi

Domaći proizvodi Mali proizvođači New Marinero Filip Borjanović Domaća hrana Restoran Suhomesnati proizvodi Prerađevine od mleka Sveže voće Sveže povrće


Autorka

Andrijana Glišić

Više [+]

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

#mojepovrće Nakon nedelju dana od rasađivanja odrađen je tretman kupusa i salate insekticidom na bazi aktivne materije Endosulfan protiv vašiju u dozi od 5 ml na 10 l vode, sa dodatkom đubriva na bazi huminskih kiselina. Prilikom obilaska p... Više [+]