Radiša Radisavljević napravio najveći kačamak u Srbiji

Radiša Radisavljević (49), poljoprivrednik iz Medveđe kod Despotovca, osim što je rekorder u ratarstvu, postao je i trostruki rekorder u pravljenju najvećeg kačamaka u Srbiji. Ovaj poljoprivrednik oborio je svoje prethodne rekorde i napravio kačamak prečnika 160 cm i težine 85 kg.

Radiša Radisavljević rekorder u ratarstvu: Od poljoprivrede može dobro da se živi

Oko pola sata u kazanu se kuvalo 60 litara vode, litar i po hladno ceđenog suncokretovog ulja, 45 kilograma kukuruznog brašna i kilogram soli. Radiša nam je otkrio šta je najbitnije za spremanje ovog tradicionalnog srpskog jela.

"Bitna je čista izvorska voda, neprskan kukuruz, autohton, što znači da je seljački odrađen. Zatim je bitno lepo uvidati, odnosno ukuvati, posoliti koliko treba, pa i hladno ceđeno ulje daje svoju aromu. Treba paziti da ne zagori, zato dodajemo ulje i ono drži masnoću zida. I na kraju treba jesti umereno", poručio je Radiša.

"Vrhunski napravljen!"

Predsednik Komisije za merenje kačamaka, inače profesor kuvarstva, Dejan Novaković je najpre probao, a zatim i premerio kačamak na posebno napravljenom stolu za tu priliku.

"Novi rekord iznosi 85 kg, preseka 160 cm. Ukus je božanstven, od žutog prosejanog brašna, mlevenog na vodenici Resave. Kao profesor kuvarstva mogu da kažem da je vrhunski napravljen", rekao je Novaković. 

Održavaju porodičnu tradiciju

Radiša Radisavljević već drži dva nacionalna rekorda u pravljenju najvećeg kačamaka. Kako kaže, prošlogodišnji nacionalni rekord od 80 kg i prečnika 150 cm postavio je na Kukuruzijadi u Medveđi, a pre dve godine manifestacija je održana na Fruškoj Gori. Rekorder iz Medveđe ističe da je kačamak često na stolu njegove porodice koja se generacijama bavi poljoprivrednom proizvodnjom, pre svega ratarstvom.

Otac Jovan (65) i dalje aktivno učestvuje u svim poljoprivrednim poslovima, a sve više pomažu i sinovi Stefan (17) i Aleksandar (15) koji kažu da će nastaviti porodičnu tradiciju. Supruga Vesna je zadužena, pre svega, za domaćinstvo.

"Kada god organizujemo Dane polja, jer imamo odličnu saradnju sa Poljoprivrednom savetodavno stručnom službom iz Jagodine, mi pravimo kačamak a goste poslužujemo i pihtijama i sirom. Toga uvek ima. Kačamak je tradicionalno srpsko jelo koje svi vole", kaže Radisavljević.

Najveći kačamak u Srbiji pojelo je za nekoliko sati oko stotinu ljudi, učesnika stručnih poljoprivrednih predavanja koje je organizovalo Udruženje voćara i vinogradara "Plava šljiva" iz Despotovca.

Poljoprivrednik za primer!

Radisavljević je jedan od uglednijih poljoprivrednih proizvođača ne samo u Pomoravskom okrugu već i u Srbiji. Obrađuje oko 65 hektara zemlje, od toga 20 hektara pod kukuruzom, a 25 pod suncokretom od koga mesečno proizvede oko 300 litara hladno ceđenog ulja. Pod pšenicom ima 12 hektara, a ostalo je soja i lucerka.

Đubrenje jarih useva na osnovu analize zemljišta

Radiša je poslednjih desetak godina, skoro svake godine, bio proglašen za rekordera u prinosu kukuruza, pšenice i suncokreta od strane raznih semenskih kuća i instituta.

Brašno sa Garine vodenice

Kukuruzno brašno melje se u porodičnoj vodenici potočari na reci Resavi koja je stara dva veka, a za koju je uglavnom zadužen njegov brat Staniša. Mesečno prerade oko 100 kg kukuruznog brašna. Vodenicu je napravio čukundeda i po njemu se zove Garina vodenica.

Vodenica je zadržala svoj autentični izgled, a od tri kamena, dva rade. Na jednom se melje pšenica, raž, ječam, heljda i ovas, a na drugom beli, žuti i crveni kukuruz. Najviše posla, kažu Radisavljevići, imaju u decembru, januaru i februaru kada su Božić, slave i seoske zavetine.