• Rakija
  • 03.07.2019. 18:00

Šljivovica sve kvalitetnija: Stručnjaci procenjuju da litar vredi 20 evra

Institut za voćarstvo je u Čačku organizovao završno takmičenje za srpsku šljivovicu godine, ocenjujući one uzorke koji su dobili najviše poena na predtakmičenjima širom zemlje. Najveći broj poena za 2018. dobila je prepečenica profesora Fakulteta tehničkih nauka u Čačku, dr Milana Plazinića.

Foto: Biljana Nenković
  • 245
  • 104
  • 0

Ozbiljnom proizvodnjom rakije se dr Milan Plazinić bavi od 1992. godine. Njegova pobednička rakija potiče iz 2000. godine, proizvedena je od požegače, crvene ranke i dragačice, a u komercijalnom prometu litar vredi 100 evra.

"Ova rakija koja je pobedila u Čačku pobedila je prošle godine u Užicu na žestivalu. Moja rakija jeste ove godine bila najbolja ali prvih deset razlikuje se u vrlo malim nijansama i svaka je mogla da ponese tu titulu, što je izuzetno važno za sve proizvođače rakije, i ove koji su tek sad počeli. Ushićen sam, prezadovoljan ovim što sam postigao posle 27 godina rada", kazao je dr Plazinić.

Čašica rakije upakovana u - kesicu!

Polovina godišnjeg prinosa voća donela bi izvoz od 725 miliona dolara 

U Srbiji su prošle godine, na 11 regionalnih takmičenja, pred komisije za ocenjivanje iznete šljivove prepečenice izvanrednih svojstava. To je na završnoj, osmoj smotri najboljih srpskih šljivivica, saopštio vodeći srpski stručnjak za jaka alkoholna pića, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, dr Ninoslav Nikićević.

"Dugo sam u ovom poslu, u ocenjivačkim komisijama radim još od 1981. godine i danas priznajem samo tri pića. To su škotski malt viski ali on čini samo pet odsto proizvodnje tog alkohola u svom zavičaju, zatim francuski konjak i našu šljivovu prepečenicu. Danas se čašica vrhunskih žestokih pića, kurvoazjea, remi martela, henesija i martena prodaje za 800 do 900 dinara, a moja želja je sa naša šljivovica pređe tu cenu”.

Profesor je naglasio da bi samo polovina godišnjeg prinosa voća, prerađenog u Srbiji, donela zemlji izvoz od 725 miliona dolara, dodajući da današnja proizvodnja rakije u Srbiji ne bi mogla da podmiri potrebe potrošača samo u jednoj Moskvi.

Sa kojom hranom bi rakija mogla da se pije u budućnosti?

Kvalitet sirovina treba poboljšati 

Dr Milan Lukić, direktor Instituta u Čačku je rekao tom prilikom da je ono što je za Ruse votka, za Škote viski, za Francuze konjak, za nas je šljivovica.

"U Institutu je stvoreno 17 novih sorti šljive, a upravo radimo na klonskoj selekciji autohtonih sorata, crvene ranke i dragačevke, s planom da napravimo uskoro matičnjak tih sorti. Mislim da je ovo već postalo manifestacija nacionalnog karaktera," rekao je dr Lukić, a prenosi Gras zapadne Srbije.

Osnivač smotre, Miloljub Gojković, je rekao da se kvalitet proteklih godina poboljšao, čak 30 do 40 odsto. "Nemojte više prodavati vašu rakiju za 500 dinara po litru, jer sam pre nekoliko dana u Beogradu u poznatoj kafani dobio čašicu od 0,03 koja mi je naplaćena 250 dinara. Ovo što vi proizvodite vredi od 15 do 20 evra."

U poslednjih pet do šest godina šljivovica po rečima dr Ivana Uroševića, predsednika grupacije za proizvodnju alkoholnih pića u PKS, sve više zauzima svoje mesto i masa potrošača više na ovo piće ne gleda kao na brlju.

"Nažalost, u Beogradu još možete naći šljivovicu u poznatom restoranu da vam se smuči život kakva je. Naš zadatak je trostruki: kvalitet sirovina treba poboljšati i ne stavljati u sudove svakakve plodove, obavezna je vrhunska higijena sudova i kazana, i odmah po fermentisanju krenutni u proizvodnju, a ne kad budemo stigli”.


Izvori

Glas zapadne Srbije


Tagovi

Rakija Šljivovica Uzgoj šljive Ninoslav Nikićević Milan Lukić Ivan Urošević Voćarstvo Miloljub Gojković


Autorka

Slađana Aničić

Slađana Aničić

Slađana je diplomirani profesor srpske književnosti i jezika s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je Agrokluba.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi