Grahorice ostavljaju zemljište bogato u azotu, što treba imati u vidu prilikom đubrenja narednog useva, ostavljaju zemljište rastresito i nezakorovljeno i zbog toga su jako dobre kao predusevi.
Postoji više vrsta grahorica, a najvažnije su obična, panonska i maljava. Obična i panonska su jednogodišnji usevi, a maljava može biti jednogodišnja i dvogodišnja. Maljava i panonska su ozimi usevi, a obična može da se gaji kao ozimi i kao postrni usev.
Grahorice služe za ishranu stoke (u zelenom stanju, za siliranje i u obliku sena) i za zelenišno đubrenje. U zelenoj masi i senu grahorice, kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Šabac Svetlana Zlatarić, nalazi se značajna količina sirovih proteina - 23,7 odsto, koji sadrže dosta esencijalnih amino kiselina i 24,2 odsto sirove celuloze.
"Prekrupljeno zrno takođe služi kao koncetrovana stočna hrana. Grahorice se za zelenu masu i seno kose rano u proleće, pa zemljište ostavljaju slobodno za postrni usev", kaže Zlatarićeva i dodaje da takođe ostavljaju zemljište bogato u azotu, što treba imati u vidu prilikom đubrenja narednog useva, ostavljaju zemljište rastresito i nezakorovljeno i zbog toga su jako dobre kao predusevi.
Koren je, kako kaže, vretenast i dobro razvijen. Stablo je nežno razgranato i polegljivo i može da ide u visinu 50 do 250 centimetara. Plod je mahuna a jare forme za proizvodnju semena stasavaju za 120 do 130 dana, dok ozime za 240 do 270 dana. Od setve do početka košenja, kod jarih grahorica prođe 50 do 70, a kod ozimih od 200 do 240 dana.
"Sve vrste dobro podnose negativne temperature, prolećne izdrži i minus četiri stepena Celzijusa, a ozime i -25 stepeni ako je usev pokriven snegom. Vetrovi hladni i golomrazice takođe su štetni dok visoke temperature dobro podnose, ali ne i duže suše. Mogu da uspevaju na različitim zemljištima, ali najbolje na dubokim, plodnim, umereno rastresitim", kaže savetodavac i dodaje da zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode slabo podnose, dok im zemljišta slabo kisele reakcije odgovaraju, mada uspevaju i na kiselim i alkalnim zemljištima.
Kaže da je treba gajiti u plodoredu. Najbolji predusev za ozime je rani krompir, strna žita. Posle nje, za zelenu masu mogu uspešno da se gaje sve njivske kulture. Grahorica za seme nije dobar ptredusev za strna žita jer se osipaju pa posle zakorovljavaju usev.
"Zemljište treba obraditi što ranije i što dublje i zavisno od preduseva i vremena setve. Kada se seju posle strnih žita odmah treba izvršiti ljuštenje strništa", kaže stručnjak i dodaje da krajem avgusta treba uneti đubrivo i duboko zaorati.
Ova biljka iznosi veliku količinu hraniva, ali pošto dolaze posle đubrenih okopavina, ne đubre se stajnjakom već sa mineralnim i to 30-40 kg/ha azota, 70-90 kg/ha fosfora i 80-100 kg/ha kalijuma. Zlatarićeva kaže da se pred setvu unese celokupna količina azota i 1/3 P i K, dok se 2/3 P i K unosi pod osnovnu obradu.
Seju se uvek sa nekim strnim žitom koje mladoj biljci pruža oslonac. Ispitivanjima je ustanovljeno da je najbolja kombinacija sa ovsem, zatim sa ječmom pa sa raži. Najbolje seno je sa ovsem kao i prinos, samo što kasnije stiže od drugih kombinacija. Najveći prinos zelene mase, kako kaže ovaj savetodavac, daje kombinacija gde je grahorica učestvovala sa 25 odsto.
"Količina semena smeše za proizvodnju zelene mase iznosi 160 do 200 kilogrma po hektaru. Seme strnog žita i grahorice treba da bude u odnosu 3:1, 1:1, 1:2, 1:3 ili 1:4. Mešanje veće količine semena strnog žita sa manjom količinom semena grahorice, dobija se veći prinos zelene mase, dok se pri većem udelu semena grahorice dobija bolji kvalitet zelene mase i sena", kaže savetodavac za ratarstvo i dodaje da kada se gaji grahorica za seme potrebno je 60 - 80 kg/ha semena, a količina semena za ozimu je 120 kg/ha i 30 do 35 kilograma strnine kao i za jaru setvu.
Vreme setve ozime je u drugoj polovini septembra i početkom oktobra, a jare početkom marta. Dubina setve je četiri do pet centimetara. Setva se obavlja uskoredno za zelenu masu (12-15 cm) i širokoredno za seme (30-40 cm) u redu.
Vreme kosidbe zavisi od svrhe gajenja. Za zelenu masu i seno kosi se kad je u punom cvetanju i formiranju prvih mahuna, a za seme kada ono sazri u mahunama na donjoj polovini stabla. Ne sme se čekati da seme u svim mahunama sazri jer bi došlo do osipanja i gubitka.
"Da bi gubici bili što manji žetvu obavljati noću ili po oblačnom vremenu. Kada se biljke prosuše, pristupa se vršidbi."
Podsetimo da daje u prosečnoj godini 40-50 tona po hektaru zelene mase ili šest do sedam tona sena po hektaru što je visok prinos i velika količina zelene mase ili sena i baš zato, zbog tih prinosa, obogaćivanja zemljišta azotom i ranog napuštanja parcele i stvaranja mogućnosti za postrnu setvu, potrebno je sejati na svakom poljoprivrednom gazdinstvu, koje se bavi stočarskom proizvodnjom i koje želi doći do kvalitetne i cenovno povoljne stočne hrane.
Tagovi
Autor