Grahorica - obogaćuje zemljište, a povoljna je stočna hrana

Grahorica je značajna krmna biljka koja treba da ima mesto u planu setve svakog ozbiljnog poljoprivrednog proizvođača, a naročito stočara. Koristi se za proizvodnju i dobijanje zelene krme koja se troši u svežem stanju, zatim kao seno ili silaža, a na kraju i njeno seme se može koristiti i kao komponenta u krmnim smešama.

Kako pojašnjava Miloš Nikoletić, stručnjak za ratarstvo poljoprivredno stručne službe u Mladenovcu, grahorica se sve više upotrebljava kao visokovredno zelenišno đubrivo pošto daje veliku količinu zelene mase, a dobro razvijen korenov sistem popravlja zemljište, jer živi u simbiozi sa bakterijama (Rhisibium species) pa obogaćuju zemljište azotom. Grahorica je dobra predkultura za većinu ratrskih kultura.

Potreban joj je potporni usev

Grahorica može da se seje kao čist usev, ali najčešće u smeši sa žitaricom koja služi kao potpora, jer je stabljika ovog krmnog bilja sklona poleganju. Zbog te sklonosti grahorica se seje u smeši sa raži, ovsom, ječmom ili pšenicom koji služe kao potporni usev.

Nebojša Pavlović trideset godina uspešno uzgaja krmno bilje

Koren je vretenast i prodire duboko u zemljište. Stablo je visoko oko 50 cm, pa i više, lako poleže. Plod je mahuna, semenke su okrugle.

Košenje kad se grahorica dobro razvije

Grahorici najviše odgovaraju slabo kisela zemljišta. Može doći na parcalu posle mnogih kultura. Najbolje je osnovnu obradu uraditi u jesen, a predsetvenu obradu neposredno pred setvu. Setvena norma je od 100 - 120kg/ha semena grahorice i 30-40 kg/ha ovsa, ječma, raži ili pšenice. Košenje se obavlja kada se grahorica dobro razvije, a žitarice još ne otvrdnu.

Zašto je važno gajiti krmno bilje?

Za proizvodnju silaže, Nikoletić naglašava, nabolji je trenutak kada ima puno obrazovanih mahuna, a potporni usev još nije procvetao. Prva stiže smeša grahorice i raži, a poslednja smeša grahorice i ovsa.

Ne zahteva sredstva protiv korova

Vreme setve za jaru grahoricu je od polovine februara pa do polovine marta i to od trenutka kada može da se uđe u parcelu. Seje se na dubinu četiri do šest centimetra i gusto na međuredni razmak od 14-16 cm. Posle setve obavezno povaljati zemljište. Grahorica se brzo razvija i prosto guši korov tako da se herbicidi u borbi protiv korova i ne koriste ili vrlo retko.

Količina hraniva koju treba dodati za postizanje prosečnih prinosa je 50 kg/ha azota, fosfora od 80-100 kg/ha i oko 120-130 kg/ha kalijuma. Zbog ranog napuštanja parcele i ostavljanja zemljišta obogaćenog azotom preporučuje se da ako je moguće navodnjavanje te parcele treba uraditi postrnu setvu na primer silažnog kukuruza ili neke druge kulture.

Najpovoljnija stočna hrana

Daje u prosečnoj godini 40-50 tona po hektaru zelene mase ili šest do sedam tona sena po hektaru što je visok prinos i velika količina zelene mase ili sena i baš zato, zbog tih prinosa, obogaćivanja zemljišta azotom i ranog napuštanja parcele i stvaranja mogućnosti za postrnu setvu, potrebno je sejati na svakom poljoprivrednom gazdinstvu, koje se bavi stočarskom proizvodnjom i koje želi doći do kvalitetne i cenovno povoljne stočne hrane.